Москва и Вашингтон се поново навикавају на дијалог

Фотографија: AP

Фотографија: AP

Серија посета високих америчких дипломата Русији показала је да Москва и Вашингтон траже додирне тачке и покушавају да успоставе политички дијалог који је прекинут поводом украјинске кризе. Руски експерти међутим, не журе са закључцима о рехабилитацији „ресетовања односа“ али ипак изражавају наду да ће Американци подстаћи Кијев на мирно решавање кризе.

У дводневну посету руској престоници 17. и 18. маја допутовала је Викторија Нуланд, заменица америчког државног секретара. Ово је већ друга њена посета у току неколико дана. Најпре је Нуландова била у Сочију са својим шефом Џоном Керијем, затим је отишла у Украјину, и најзад допутовала у Москву да разговара са колегама из руског министарства спољних послова, Григоријем Карасином и Сергејем Рјапковом. 

Хладни рат не треба да постане врућ 


Русија се не боји нуклеарног рата
Покретање иницијативе за ревизију Споразума о неширењу нуклеарног наоружања по свој прилици је вештачки изазвано, сматра Михаил Уљанов, шеф руске делегације на конференцији о ревизији поменутог споразума која се одржава у Њујорку. Нуклеарно наоружање се смањује, али даља судбина тог процеса зависи од крајње недефинисане ситуације у области стратешке безбедности, поготово када је реч о постављању америчког система ПРО, сматра Уљанов.

Интензивирање дипломатске активности дало је повода појединим руским политиколозима да се понадају у промену приступа Сједињених Држава односима са Русијом. „Почетком маја се око државног секретара Керија формирала група угледних представника Демократске странке који су заинтересовани да Америка у већој мери узима у обзир тежњу многих европских земаља да више не заоштравају своје односе са Русијом. Све је то резултирало Керијевим доласком у Сочи“, објашњава дописнику „Руске речи“ Олег Барабанов, професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) и старији експерт Валдајског клуба. 

„Кери је изабрао стратегију која је нова за Сједињене Америчке Државе, а то је да САД више не игноришу Мински мировни процес него да се укључе у њега, да преузму иницијативу и сами поентирају решавање украјинске кризе“, сматра експерт. 

Друкчије мишљење има Дмитриј Суслов, заменик директора Центра за комплексна и европска истраживања универзитета „Висока школа економије“: „Не може бити говора ни о каквом значајном напретку, побољшању односа или уступцима Вашингтона. САД само покушавају да предузму мере како не би дошло до даље ескалације сукоба у Украјини и погоршања руско-америчких односа током предизборне кампање“, каже експерт. „Прагматичари у Обаминој администрацији нису заинтересовани за ескалацију, јер ће Бела кућа бити подстицана да пружи војну подршку Украјини и врло брзо можемо имати перспективу сукоба између Русије и НАТО-а“. 

Кијеву ће бити сужен простор за маневар 

Па ипак, Украјина и даље остаје главни повод за несугласице. Најважнија тема преговора Нуландове и руских дипломата био је Мински споразум у коме су описани параметри процеса регулисања кризе у Украјини. Руско-амерички преговори у Москви показали су да стране имају различита схватања о томе како треба да изгледа децентрализација и уставна реформа у Украјини. 

У руским експертским круговима не постоји јединствено мишљење о томе да ли Русији одговара директно ангажовање САД у Минском процесу. „Нуландова није најпогоднији и најпријатнији преговарач за Русију и она ће учинити све што је у њеној моћи како не би допустила решавање кризе по условима које износи Москва“, каже Дмитриј Суслов. 

„Очигледно је да Русији сада не иде у прилог уплитање Американаца у мински формат, јер је њен кључни циљ обнављање дијалога са Немачком“, сматра Олег Барабанов. 

Додуше, по мишљењу Дмитрија Суслова, у активирању америчке дипломатије постоје и позитивни моменти: „Донедавно су САД представљале ставове Кијева. Сада, међутим, Вашингтон може да постане играч који није заинтересован за војну ескалацију него за политичко регулисање сукоба. Наравно, њихово схватање регулисања сукоба разликује се од руског, али ако ништа друго, бар неће бити разговора о решавању питања Донбаса војним путем“. 

Укључивање САД крајње је важно за Русију, јер се на тај начин Украјинцима сужава простор за маневар. „Кијев слуша само ону страну која му говори лепе речи. Зато украјинске власти увек траже најпогоднијег партнера, а када сви партнери говоре једно исто, онда то постаје веома снажан аргумент“, каже за „Руску реч“ Андреј Сушенцов, ауторизовани партнер аналитичке агенције „Спољна политика“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“