Како су Руси постали „недржављани” у својој земљи?

Након распада Совјетског Савеза 1991. и формирања нових независних држава 25 милиона Руса је остало да живи ван Русије. У Естонији и Летонији, бившим совјетским републикама, појавио се феномен „недржављана”. Иако су у Европску унију ушле тек пре десетак година, балтичке земље се свесрдно залажу за удаљавање од Русије. У пролеће 2014. године, после сједињења Крима са Русијом, у Летонији су се чак појавили такозвани патриотски кампови у које су многи Летонци – лекари, правници и бизнисмени – одлазили викендом на обуку у руковању оружјем и копању ровова.

Међутим, економија и привреда балтичких земаља тесно су повезане са Русијом, а руски језик се у овим државама може чути на сваком кораку јер су у многим градовима и регионима Руси најбројнија национална мањина. Данашњи Руси у балтичким републикама потомци су оних Руса који су се у ове крајеве доселили још у време Руске империје и СССР-а.На истоку Летоније, у провинцији Латгалија,руска национална мањина чини 44% становништва, а у Риги преко 50%. Већина њих су држављани Летоније, мада има и Руса који немају летонско држављанство, па им је самим тим ускраћен низ основних грађанских права, иако су рођени у Летонији.

Разговарајући на руском, Руси у Летонији „угрожавају летонски језик“
Центар за државни језик Летоније је објавио препоруку становницима земље да на радним местима треба да разговарају само на летонском језику.

„Термин ’недржављанство’ у Летонији се појавио 15. октобра 1991. године, када је Врховни Совјет Републике Летоније донео одлуку да летонско држављанство аутоматски добију само они грађани који су живели у Летонији пре 1940. године и њихови потомци”, објашњава за „Руску реч” извршни директор непрофитне организације „Балтички форум” Александар Васиљев. „У том тренутку је без држављанства остало 740 хиљада становника Летоније од укупно два и по милиона. Према званичним подацима, ситуација се од тада променила: број недржављана смањио се на 270 хиљада”. Исти закон је 30. марта 1992. године донет и у Естонији. Тамо су држављанство добила само лица која су била естонски држављани пре 16. јуна 1940. године, као и њихови потомци, а сви остали тек након процеса натурализације. Друге бивше совјетске републике, рецимо, Литванија, после распада СССР-а су аутоматски дале држављанство свим грађанима који су у том тренутку живели на њиховој територији.

Натурализација није решење

Александар Васиљев објашњава да је у Летонији натурализација масовније примењивана у два наврата: први пут 1998, а затим 2004. године, када је Летонија постала чланица Европске уније. „Натурализацијом је тада летонско држављанство добијало по 20 хиљада људи годишње. Из године у годину тај број је све мањи, тако да сада износи 2 до 2,5 хиљаде”, додаје експерт и објашњава да „недржављани” углавном припадају средњој и старијој генерацији, мада међу њима има и око 3-4% млађих од 18 година. Број недржављана се смањује природним путем (старењем и смрћу), а не натурализацијом. 

Недржављани се од лица без држављанства разликују по томе што имају летонски или естонски пасош, могу да у иностранству затраже помоћ у дипломатским представништвима Летоније и Естоније, и могу да живе на територији ових земаља без издавања боравишне дозволе. „Међутим, недржављани Летоније и Естоније се принципијелно разликују по томе што естонски недржављани имају бирачко право на локалним изборима, док је недржављанима Летоније право гласа потпуно ускраћено”, каже Александар Васиљев. Он сматра да се главни разлог крије у политичкој моћи коју има руско становништво у Летонији. „Пре свега, мислим на политичку странку ’Слога’ (рус. ’Согласие’) која учествује у власти у више великих летонских градова, па и у Риги”, каже Васиљев. Недржављани углавном живе у великим градовима, тако да их је 2014. било 20,8% у Риги, 18% у граду Лиепаи и 16,7 % у Даугавпилсу. „Ако недржављани добију право гласа, владајућа коалиција у Летонији изгубиће све шансе за поновну победу на локалним изборима у Риги, Даугавпилсу, Лиепаију и другим већим градовима”, закључује експерт.

Руски језик као lingua franca
У последње време је порасло интересовање за руски језик у многим бившим совјетским републикама. Познавање руског језика је постало питање престижа.

„Засада се не назире решење проблема недржављана руске националности. Летонска влада одбија да расправља о том питању”, каже за „Руску реч” чланица управног одбора Летонског конгреса недржављана Јелизавета Кривцова. „За нас је најважније да започнемо дијалог, пошто најновији подаци показују да је процес натурализације заустављен, а ниједан начин решавања овог проблема који је Влада Летоније до сада предложила није довољно ефикасан. Поред тога, ради опште стабилности летонског друштва недржављани не би смели постати жртве политичких игара Запада и Русије”, закључује Кривцова.

Росијскаја газета. Сва права задржана.