Страним студентима неће бити потребна дозвола за рад у Русији

Страним студентима ће, у складу са предложеним амандманима на закон „О правном статусу страних држављана у Руској Федерацији”, бити дозвољено да се запосле без дозволе за рад, али ће моћи да раде само у слободно време које им остаје после похађања наставе. Законске промене ће се односити на странце који редовно студирају на руским факултетима и станују у студентским домовима. Ако посланици Државне думе усвоје ову иницијативу, имигрантима ће за запошљавање бити довољна привремена пријава боравишта. На поједностављену процедуру за запошљавање странци ће, према намери законодавца, имати право док не заврше школовање. Осим тога, предвиђено је да страни студенти добијају дозволе за привремени боравак у Русији мимо квота које прописује руска Влада.

Физика и новинарство

Процедура за добијање дозволе за рад у Русији је компликована и није је увек могуће остварити. Учитељ Георгије из Грузије објашњава да је као студент држао приватне часове физике. „Волео бих да сам имао могућност да се званично запослим”, објашњава он. „Али, пошто сам часове физике могао да држим и незванично, дозвола за рад ми није била потребна.”

Зашто странци студирају у Русији
Дописница „Руске речи“ је разговарала са студентима из различитих земаља како би сазнала зашто су изабрали руске факултете и шта мисле о њиховом квалитету и ценама школовања.

Када је хтела да се запосли као новинар, Александра из Молдавије се суочила са тешкоћама. „Док сам студирала, хтела сам да добијем дозволу за рад”, објашњава она. „Између осталог, за то ми је била потребна и дозвола декана, јер сам у Русији била регистрована као студент. Али декан такве дозволе у принципу није издавао, тако да сам морала да тражим заобилазне начине.” Александра из искуства зна да компаније обично не желе да ангажују странце без дозволе за рад. „Они теоријски могу да склопе уговор са вама као са спољним сарадником и да користе ваше услуге. Али у компанијама не постоји разрађен систем за решавање бирократских проблема или их мрзи да се тиме баве. Зато они радије запошљавају руске држављане”, објашњава Александра. Она је рекла да се њено запошљавање неколико пута изјаловило, и то у финалној фази, када би послодавац сазнао да је она држављанка Молдавије без дозволе за рад. „Али у једној фирми сам им се толико допала да су уместо мене формално запослили супругу једног од својих запослених и уплаћивали јој плату коју је она давала мени”, признаје Александра.

Руси су пожељнији

Вукаш из Србије није имао тако позитивно искуство. „Студент који није из Белорусије или Казахстана имаће огромне проблеме у налажењу посла”, објашњава он. „Страни студент без искуства, чак и ако похађа престижан факултет, може да очекује максимално да га приме као приправника.” Вукаш каже да је већ после првог неплаћеног приправничког стажа у једној агенцији за запошљавање у Москви изгубио наду да ће у Русији пронаћи посао. Следећи приправнички посао у одељењу за инвестиције у великој непрофитабилној организацији само је потврдио његову бојазан. „Схватио сам да не постоји могућност да добијем нешто више: пуно запослење са визом и дозволом за рад. Сви разговори са послодавцима су се сводили на то да им руски закони не омогућавају да ме задрже, ма како би они то желели. Мој посао могли би да обављају многи Руси, док су за запошљавање страног држављанина неопходни јаки разлози”, додаје он. Након завршетка студија Вукаш је покушао да нађе сталан посао, али је после неколико неуспелих покушаја одустао и одлучио да се врати кући у Србију.

Видео: Централно здање универзитета „Ломоносов“

„Чак и ако је неко генијалан радник, у Русији ниједан послодавац не жели да пролази кроз девет кругова бирократског пакла”, додао је Вукаш. „Руске власти треба да привуку талентоване младе стручњаке из других земаља, што одавно чине Европа и, наравно, Америка, која живи од феномена ’одлива мозгова’. Запошљавање страних студената без радних дозвола биће први корак у позитивном смеру.”

Росијскаја газета. Сва права задржана.