Русија отвара нове „продавнице“ оружја

Фотографија: ТАСС

Фотографија: ТАСС

Министарство одбране РФ покреће највећу међународну војнотехничку изложбу и форум „Армија 2015“. Русија жели да створи своју платформу на светском нивоу за демонстрацију војне технике и да не зависи од европских партнера.

Отварање још једног редовног сајма наоружања повезано је са тежњом Русије да смањи зависност од сличних иностраних полигона. Ова зависност се најоштрије испољила током сукоба са Западном Европом и са увођењем санкција које су дотакле и учешће Русије на сајмовима наоружања. Подсетићемо да фебруара 2015. руском концерну наоружања „Ростех“ није дозвољено да учествује на сајму наоружања DSEI 2015, управо због санкција. „Послали су нам обавештење да смо одбијени и да не желе да нас виде на том сајму“, саопштио је Дмитриј Шугаев, заменик генералног директора „Ростеха“. А заправо, таква изолација иде на руку директним конкурентима – европским и америчким компанијама. САД и Русија су данас главни конкуренти када је реч о извозу оружја. САД заузима 31% тржишта наоружања, а Русија 27%. Свака изолација једног играча на пољу понуде могла би се одразити и на продају. Сазрела је потреба за асиметричним одговором у виду већег броја сајмова на територији Русије. 

Форум „Армија 2015“ отвара се 16. јуна у Московском региону, у граду Кубинка. Русија ће представити сву своју савремену војну технику, као и перспективне обрасце наоружања. Поред излагања образаца, на полигону ће се моћи видети и њихово тестирање. Једна од предности форума је у томе што наручиоци могу да комуницирају са пројектантима и конструкторима оружја, што није увек могуће на осталим сајмовима. Биће организован и низ научно-пословних програма у виду „округлих столова“, што ће дати основу за избор праваца сарадње. Ово је важан вид рада, ако се узме у обзир да се низ потенцијалних земаља-купаца током последњих година није определио за куповину гвожђа, већ за технологије у офсет формату. 

Последњих година расте број оваквих сајмова у Русији. Подмосковски сајам „Технологије машиноградње“ је 2012. био успешно одржан и проширен захваљујући томе што је на сајму учествовао и „Оборонекспо“ са својом изложбом, која се одржава једном у две године. Иницијатор ове изложбе је било Министарство индустрије и трговине РФ, док форум „Армија“ отвара Министарство одбране. То улива наду да се сајам неће дуплирати, него ће имати ефекат синергије. Пред организаторима новог сајма стоји задатак да перспективни пројекат подигне на високи ниво, а да притом не потисне у други план сајмове наоружања који већ постоје у Русији, као што је, на пример, „Russia Arms Expo“ (RAE) у Нижњем Тагилу. 

 „Међународни сајам наоружања RAE у Нижњем Тагилу (Урал) има предност у том смислу што се налази врло близу места где се производи оклопна техника“, рекао је за „Руску реч“ војни стручњак Алексеј Хлопотов. „У Нижњем Тагилу, у фабрици ‘УралВагонЗавод’ (УВЗ) производе се најновији тенкови Т-90 и ‘Армата’. И полигон за демонстрацију технике има своје предности, пошто је то терен за тестирање са квалитетном инфраструктуром“. 

Дакле, форум „Армија 2015“ треба да се преусмери. Пре свега, реч је о стварању позитивног имиџа и развијања руских брендова. У условима уведених санкција и изолације од стране страних партнера, руска одбрамбена индустрија улази у оштру фазу борбе за конкуренцију. Стога и маркетиншка политика у области војних технологија треба да буде на високом нивоу. Сајам треба да остави снажан утисак, да буде интересантан за посетиоце и да има подршку становништва. Због тога избор места није случајан – Кубинка је место где се налази историјска изложба борбених тенкова, као и центар за културу и одмор „Патриота“. Ако је на сајму „Оборонекспо 2014“ у Жуковском било преко 70 хиљада посетилаца, онда „Армија 2015“ треба да привуче стотине хиљада. 

Форум ће вршити две кључне функције које засад не постоје ни на једном светском сајму: предлагање нових пројеката наручиоцима и популаризација руског оружја међу омладином. То је важан аспект у оквиру развоја одбрамбене индустрије, ако се узме у обзир дефицит кадрова, од чега сада пати руска одбрамбена индустрија.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“