Хоће ли Донбас остати без тешког наоружања?

Министри спољних послова „нормандијске четворке“ (Русија, Немачка, Француска и Украјина) позвали су стране у конфликту у Украјини да са линије раздвајања повуку тенкове и све тешко наоружање калибра испод 100 mm. Тај позив је упућен у контексту ескалације насиља која доводи у питање режим прекида ватре у Донбасу. Експерти, међутим, сматрају да у изјави шефова дипломатија нема ничег посебно алармантног и да је то само логичан продужетак Минског споразума. 

По мишљењу руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, једно од достигнућа сусрета у Берлину је и подршка предлогу ОЕБС-а да се размотри питање повлачења тенкова и оружја калибра испод 100 mm, поред оних врста оружја које треба повући у складу са Минским споразумом. 

Индикативно је да су министри подржали руски предлог у контексту све чешћег кршења режима прекида ватре, посебно на подручју доњецког аеродрома. У извештају Канцеларије УН за координацију хуманитарних питања истиче се да информације о оружаним сукобима „и даље свакодневно пристижу из различитих подручја источне Украјине, нарочито из околине Доњецка, Мариупоља и Луганска“. 

Денис Пушилин, стални представник Доњецке Народне Републике на преговорима контактне групе, изјавио је за РИА „Новости“ да је самопроглашена република спремна да са линије раздвајања повуче тенкове и тешко наоружање калибра испод 100 mm. 

Нова етапа у решавању конфликта 

Сергеј Уткин, руководилац Сектора за политичке проблеме европске интеграције Одељења за европска политичка истраживања Института за међународну економију и међународне односе (ИМЕМО) Руске академије наука, објаснио је у интервјуу за „Руску реч“ да се прекид ватре у Донбасу сада не поштује у потпуности, јер се на линији фронта и даље налази знатна количина тешког наоружања које није обухваћено Минским споразумом. 

„Позив ‘четворке’ није очајнички гест, него следећи технички корак. Циљ је да се све тешко наоружање повуче са линије фронта“, нагласио је експерт. 

Више о руско-украјинским односима

Доцент Руског државног универзитета друштвено-хуманистичких наука Александар Гушчин изјавио је за „Руску реч“ да ситуација у Донбасу још није до краја стабилизована и да конфликт може букнути са новом силом. „Сада наступа прилично критичан моменат. Стиче се утисак да украјинска страна није заинтересована за очување примирја. Осећају се одређене амбиције и на страни ДНР и ЛНР“, констатовао је експерт. 

Берлински сусрет, по Гушчиновом мишљењу, има и један позитиван моменат: „Није било никаквих крупних одлука, али је Европа задржала улогу посредника и није се недвосмислено ставила на једну страну у украјинском сукобу“. 

Још је рано говорити о мировним снагама 

У Берлину је министар спољних послова Украјине Павел Климкин поново поставио питање слања међународног мировног контингента у Донбас, али на ту тему нису донете никакве одлуке. Да подсетимо, Русија се придржава става да је разматрање теме мировних снага преурањено. 

„Идеја мировне мисије не подудара се са идејом Минског споразума“, истакао је Сергеј Уткин. „Тај споразум предвиђа успостављање дијалога између Кијева и самопроглашених република, разматрање новог устава Украјине и васпостављање грађанског мира. Појава мировних снага ће значити постављање ограде око ентитета, а не њихову интеграцију у политичку структуру Украјине.“ 

По речима овог експерта, сада је питање да ли ће се реализовати Мински споразум или ће доћи до ескалације насиља после чега и Русија може изменити свој став. „Засада је став Москве такав да постоји нада да ће Мински споразум бити реализован, а то значи да је рано говорити о слању мировњака“, нагласио је Сергеј Уткин. 

Александар Гушчин има слично мишљење о мировним снагама. Он истиче да се Москва залаже за то да Донбас остане у саставу Украјине, под условом да се спроведе уставна реформа, док би слање међународног контингента довело до замрзавања конфликта.

Росијскаја газета. Сва права задржана.