Русији није потребан раскол у ЕУ

Алексис Ципрас и Владимир Путин у Кремљу. Извор: Press Photo.

Алексис Ципрас и Владимир Путин у Кремљу. Извор: Press Photo.

У Москви су премијер Грчке Алексис Ципрас и председник Владимир Путин показали спремност двеју земаља за сарадњу и поред сложених односа између Русије и ЕУ. Руска Федерација је спремна да ублажи ембарго на увоз намирница, да финансира крупне пројекте у Грчкој и учествује у приватизацији. Експерти, међутим, сматрају да Москви више одговара постепена нормализација односа са Бриселом него отворени раскол у Европској Унији.

Руски експерти констатују да је процес нормализације руско-европских односа крајње тром, а поједини сматрају да се он уопште и не одвија.

„Ја видим опрезну динамику у правцу побољшања односа, везану за промену става појединих земаља, пре свега Грчке, Мађарске, Кипра и Италије. Међутим, већина земаља ЕУ, укључујући Немачку, и даље се придржава тврде позиције“, каже Дмитриј Суслов, заменик директора Центра за комплексна европска и међународна истраживања Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“.

„Вероватно ће током лета санкције бити продужене, пре свега зато што је ‘балтичка осовина’ у ЕУ прилично јака, а и због тога што се до јуна не очекују некакве стратешке промене ситуације у Украјини“, каже Олег Барабанов, научни руководилац Европског института Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО).

У таквој ситуацији оне снаге у Русији које се залажу за оштар одговор на санкције Европске уније сматрају да политику Брисела треба сломити, када већ није могуће изменити је, и надају се да ће као оруђе у том подухвату моћи да искористе грчког премијера Алексиса Ципраса. „Поједине земље ЕУ се једноставно боје да у Бриселу покрену питање укидања санкција“, каже Олег Барабанов. „Ципрас је први лидер Европске уније који се одважио да отворено говори о томе. Ако га не приморају да одустане, онда ће и други који су незадовољни следити његов пример.“

Сам Ципрас је спреман да послужи као такво оруђе. Он је дошао на власт под паролом одбијања даљег редуковања трошкова, што већ подразумева озбиљан конфликт са Европском унијом. Према томе, ако буде испуњавао предизборна обећања он неће имати шта да изгуби уколико се догоди да и по питању санкција европска солидарност буде нарушена. „Грчка је свакако на ивици банкрота. Банкрот се може одгодити за неколико месеци, али је неизбежан“, каже Олег Барабанов.

Главно питање је, међутим, шта ће Русија моћи да понуди Ципрасу за такву улогу. „Ту не помаже никакав извоз пољопривредних производа или решавање гасног питања. Грчкој може помоћи само велики кредит. Новац јој је потребан да би преживела прве месеце раскола са ЕУ и да би имала средства за плате и пензије, а то је негде око 4 милијарде долара“, каже Олег Барабанов.

Према званичним подацима, Ципрас у Москви није покретао питање кредита, али је Русија већ изразила спремност да финансијски подржи Грчку. Истина, не у виду кредита, него кроз инвестиције у грчку економију.

Грчко оруђе можда неће бити потребно

Поједини експерти сумњају у сврсисходност „грчког оруђа“. За Москву је, наиме, неприхватљив сам метод завршетка „рата санкција“ коришћењем „отпора“ појединих чланица Европске уније. „У тој ситуацији ће раскол унутар ЕУ бити очигледан и Европска унија ће знатно ослабити“, каже Владимир Брутер, експерт Међународног института за друштвенополитичка истраживања. „Москва не може очекивати ништа добро од таквог развоја ситуације“. Формирао би се вакуум који би испуниле антируске снаге, на првом месту Велика Британија.

Уместо тога Москва треба упорно да ради управо на измени заједничког европског приступа, између осталог и кроз односе са земљама Европе које су наклоњене Русији. У том смислу би као добар инструмент могло послужити селективно укидање пољопривредних санкција за оне земље чије се власти отворено залажу за укидање европских санкција. „Ако земље попут Грчке буду гласно и стално говориле о потреби за укидањем антируских санкција, и ако Москва због тога једнострано укине ембарго на увоз пољопривредних производа из Грчке, онда ће и друге земље пасти у искушење да се заложе за минимализацију санкција. Али тај процес може потрајати“, сматра Дмитриј Суслов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“