Излазак РФ из CFE - сигнал Западу

Москва је саопштила да од 11. марта излази из CFE, изјавивши да је споразум постао „бесмислен са политичког и практичног гледишта“. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг реаговао је на то речима да је Алијанса разочарана одлуком Русије.

Демонстративни гест

Одлуку Москве експерти доводе у везу са догађајима изазваним украјинском кризом. Алексеј Арбатов, шеф Центра за међународну безбедност на Институту за светску економију, у интервјуу за „Руску реч“ је окарактерисао потез Русије као „демонстративни гест којим се реагује на гомилање снага НАТО-а близу руских граница“. По речима овог експерта, Русија у контексту пребацивања америчке тенковске бригаде у Летонију (то се догодило пре неколико дана) хоће „још једном да подсети“ да у том споразуму она више не учествује. При томе се, по његовом мишљењу, „пребацивање бригаде не може друкчије третирати него у најмању руку као кршење духа овог споразума, ако не његовог слова“. Како је објаснио Арбатов, претпостављало се да ће за земље Балтика, које су 2004. ступиле у НАТО, такође бити дефинисан дозвољени лимит наоружања (ни у CFE, ни у његовој адаптираној верзији не помињу се балтичке земље).

ВИДЕО: Експерт: Војна активност САД у близини руске границе доводи ситуацију до усијања

Шеф Руског савета за међународна питања Андреј Кортунов такође сматра да је излазак Русије из споразума сигнал западним партнерима Русије, која даје до знања да је незадовољна војном активношћу НАТО-а близу својих граница.

„Велика грешка“

Русија је ратификовала адаптирани Споразум о конвенционалним оружаним снагама у Европи, иако се у њему не помињу земље Балтика, а и лимит наоружања за земље НАТО-а троструко је већи од ограничења предвиђених за армију Руске Федерације. Међутим, чак ни у том виду чланице НАТО-а нису хтеле да ратификују тај документ.

НАТО је поставио услов да ће ратификовати споразум уколико РФ испуни такозване Истамбулске споразуме из 1999, који предвиђају повлачење руских трупа из Грузије, Абхазије, Јужне Осетије и Придњестровља. Москва је такво условљавање назвала вештачким, истакавши да су са Грузијом и Молдавијом потписани билатерални споразуми о повлачењу трупа, и да они нису имали везе са Споразумом о конвенционалним оружаним снагама у Европи.

„Земље НАТО-а нису журиле да ратификују адаптирани споразум [захтевајући повлачење руских трупа], иако је Русија повукла готово све трупе, тако да су остали потпуно безначајни контингенти и објекти. Запад је тежио да истраје на своме, захтевајући да Русија повуче све трупе и при томе се позивајући на Истамбулске споразуме. Мени се чини да је то од стране НАТО-а било крајње кратковидо. То је велика грешка“, каже Арбатов и додаје да је Алијанса на крају „дотукла“ режим контроле конвенционалног наоружања у Европи.

Још већа подозривост

Експерти скрећу пажњу да излазак РФ из CFE није праћен конкретним иницијативама које се тичу могућности повратка на неопходан ниво стабилности и безбедности.

„Ако од нечега одустајете, чак и ако је то оправдано, треба да предложите нове варијанте решења проблема“, истиче Кортунов, сматрајући да ће начин на који је Русија изашла из споразума допринети даљој ескалацији антируског расположења и још већој подозривости западних земаља.

Росијскаја газета. Сва права задржана.