Како од руске дијаспоре направити инструмент утицаја

У иностранству се засада није појавио неки масовнији проруски покрет. Извор: Alamy / Legion Media.

У иностранству се засада није појавио неки масовнији проруски покрет. Извор: Alamy / Legion Media.

У Русији се размишља о новим облицима рада са дијаспором тако да се њен потенцијал искористи за транспоновање руске „меке силе“ у иностранство. Руске власти се надају да ће од дијаспоре направити инструмент утицаја на јавно мњење других земаља, и у томе се ослањају на искуство турске мањине у Немачкој и емигранте из Кине који нису прекинули везе са отаџбином.

Русија покушава да ревидира политику према многобројним сународницима који су својевремено напустили Руску Империју, Совјетски Савез и саверемену Русију и трајно се настанили у иностранству. Они су у протеклих десет година били у центру пажње руских власти, а питање је посебно добило на значају у вези са догађајима у Украјини.

Како је изјавио Константин Косачов, председник Комитета Савета Федерације за међународна питања, „треба схватити да наши сународници у иностранству сада живе у новим геополитичким условима“. У новој ситуацији, када се помиње могућност повратка на атмосферу Хладног рата, власт посебну пажњу посвећује представницима дијаспоре којима је руски језик матерњи, јер они могу бити средство за ширење ставова руског друштва и руских власти међу грађанима других земаља. Такав начин утицаја се често назива „мека сила“.

Руска дијаспора по турском моделу?

Косачов је ову изјаву дао 5. марта у Савету Федерације, на округлом столу посвећеном „мекој сили“ и ангажовању сународника. Један од излагача био је и сенатор Игор Морозов. Говорећи о политици власти према руској дијаспори он је као пример навео искуство других земаља, приказавши на тај начин пожељни облик односа између Русије и представника њене дијаспоре у иностранству.

Косачов се позвао на ситуацију са етничким Турцима у Немачкој, који су се после неколико деценија интеграције сада организовали као политичка партија и присутни су на свим нивоима државне власти. Руководство Турске активно контактира са представницима ове политичке силе. Нешто слично, по сенаторовим речима, почиње да се дешава и са руском дијаспором у појединим европским земљама. На пример, у Немачкој је релативно недавно регистрована партија немачких досељеника EINHEIT. Партија досељеника се појавила и у Француској, а ускоро треба да буде регистрована и у Италији.

По мишљењу Игора Морозова, овај процес има добре перспективе, јер у разним деловима света (на Блиском Истоку, у Африци, Латинској Америци и Централној Азији) живи велики број људи у чијем животу има много тога што их везује за Русију. У тим регионима, нагласио је сенатор, има „младих људи узраста 30-35 година, активних, образованих и мотивисаних, који су спремни не само да се идентификују са ‘руским светом’ ['_serbianBeginIgnore_русский мир_serbianEndIgnore_' - тако се у Русији зову они који живе у иностранству, али се у великој мери поистовећују са земљом коју су они или њихови преци напустили - прим. ред.], него и да напредују у том погледу“.

На округлом столу је поменут и пример Кине. По речима Константина Косачова, кинески емигранти шаљу милијарде долара у отаџбину, па и на тај начин помажу земљи свога порекла.

„Проруски покрет не постоји“

О важности приступа везаног за примену „меке силе“ говорио је и Александар Радков, заменик директора федералне агенције „Россотрудничество“ која се бави питањима Заједнице независних држава и сународника у иностранству. По његовим речима, важно је радити са елитама и грађанским друштвом других земаља.

Експерти истичу потешкоће на које се наилази у таквом раду. Како је за „Руску реч“ изјавила Александра Докучајева, руководилац одељења за дијаспору и емиграцију на Институту за проучавање Заједнице независних држава, данас постоји известан напредак када је реч о примерима активности руске дијаспоре, али све су то засада само појединачни случајеви. У иностранству се није појавио неки масовнији проруски покрет. По мишљењу овог експерта, то говори о незадовољавајућем раду власти са сународницима током протеклих година, и поред извесних успеха на пољу организовања и консолидације дијаспоре у иностранству.

Са друге стране, представници руских власти говоре да су спремни да се уче на досадашњим грешкама и да у вези са тим покушавају да формулишу нове приступе решавању проблема односа са сународницима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“