Убиство Бориса Немцова: пет верзија

Борис Немцов је заузимао важно место у политичком животу Русије 1990-их и 2000-их. Фотографија: Иља Шчуров.

Борис Немцов је заузимао важно место у политичком животу Русије 1990-их и 2000-их. Фотографија: Иља Шчуров.

У ноћи уочи 28. фебруара близу Кремља је убијен један од лидера несистемске руске опозиције, политичар Борис Немцов. Владимир Путин је овај догађај већ окарактерисао као намерну провокацију, а истрага се концентрише на пет верзија убиства.

У ноћи уочи 28. фебруара у центру Москве на Великом москворецком мосту, у непосредној близини Црвеног трга и Кремља, убијен је Борис Немцов, опозиционар, копредседник либерално-демократске „Републиканске партије Русије – Партије народне слободе“ („РПР-Парнас“, партија такозване несистемске опозиције) и бивши први потпредседник владе Русије у време Бориса Јељцина.

Према информацијама правосудних органа, политичар је убијен из непосредне близине, из белог аутомобила стране производње, док се у друштву своје сапутнице, 23-годишње манекенке из Кијева, враћао из ресторана, из правца Црвеног трга. У њега је испаљено седам хитаца, четири метка су га погодила у леђа, од чега је издахнуо на лицу места. Девојка није повређена.

Још увек се ништа не зна о убицама. Нема осумњичених и приведених. Постоје сведоци, али се њихове изјаве не разглашавају. „У оптицају су све верзије догађаја, између осталих и наручено убиство“, изјавила је Јулија Иванова, званична представница Истражног комитета Русије за Москву.

Сарадници полиције на месту убиства Бориса Немцова на Великом москворецком мосту. Фотографија: Михаил Џапаридзе / ТАСС.
Пет верзија убиства

Како преноси портал vz.ru, истрага ће се концентрисати на пет верзија у вези са мотивом за овај злочин. То су: (1) убиство као провикација ради дестабилизације политичке ситуације у земљи, (2) исламски екстремизам (због позиције Немцова у вести са карикатурама у листу „Шарли Ебдо“), (3) „украјинска верзија“ (лична мржња неког учесника конфликта), (4) пословни односи и (5) љубомора (Ана Дурицка, манекенка која је пратила Немцова у тренутку убиства, недавно је у Швајцарској обавила абортус).

Немцов је активно учествовао у деловању несистемске опозиције и био је један од организатора опозиционе акције под називом „Антикризни марш ‘Пролеће’“, заказане за 1. март. 

„Све одлике нарученог убиства“

Убиство Бориса Немцова прокоментарисао је Владимир Путин, рекавши да оно „има све одлике нарученог убиства и делује искључиво као провокација“, преноси председникове речи портпарол Дмитриј Песков. Председник је одлучио да лично контролише истрагу убиства. У интервјуу за радио-станицу „Комерсант-FM“ Дмитриј Песков је истакао да „у политичком смислу он [Немцов] није представљао никакву опасност [...] за актуелно руководство Русије и за Владимира Путина“. „Ако упоредимо ниво Путинове популарности, популарност читавог државног врха и тако даље, видећемо да је у целини узев Борис Немцов био само мало популарнији од просечног грађанина“, рекао је портпарол шефа државе.

Кратка политичка биографија Бориса Немцова

Борис Немцов (1959-2015) заузимао је важно место у политичком животу Русије 1990-их и 2000-их. Од 1991. до 1997. био је први губернатор Нижегородске Области. Затим је радио у Влади као министар енергената и енергетике (1997), после чега је постао први заменик председника Владе. Изјашњавао се против монопола државе и везе државе са олигарсима. Сматрало се да је он један од кандидата за наследника Бориса Јељцина. Од 1999. до 2003. Немцов је радио у Државној думи, а после је прешао у „дубоку опозицију“. Током 2004. његова партија „Савез десних сила“ отворено је подржала изборну кампању будућег председника Украјине Виктора Јушченка, a oд 2005. до 2006. Немцов је радио као његов спољни саветник. После 2006. улазио је у разне савезе несистемске опозиције и био организатор разних протеста, укључујући и протесте који су се 2011. у 2012. одржавали у Москви под паролом „против фалсификације избора“.

Једна од последњих публикација Бориса Немцова, објављена само неколико дана пре смрти, било је истраживање које, по његовом мишљењу, говори да 133 посланика Државне думе (доњег дома) и сенатора Федералне скупштине (горњег дома руског парламента) нису платили порез. Његови сарадници говоре и о још необјављеном извештају о Украјини, у коме је Немцов намеравао да докаже да руским борцима у Донбасу руководи државни врх Русије. 

Адвокат Бориса Немцова Вадим Прохоров рекао је медијима да је пре неколико месеци било претњи у друштвеним мрежама, где је „нека пропалица“ писала: „Ускоро ћу да те кокнем“. Адвокат, међутим, не верује да то има везе са овим догађајем. Прохоров је уверен да је убиство политички мотивисано, и то су могли учинити они који су се недавно вратили из зоне борбених дејстава у Украјини. Убијени политичар је често одлазио у Украјину и имао је контакте са Кијевом.

Борис Немцов је такође био посланик обласне скупштине града Јарославља и истрага ће се вероватно концентрисати и на могуће везе убиства и његове делатности у региону.

„Марш жалости“ уместо „Антикризног марша“

„То је обрачун. [...] Њега су прогониле разне организације. Блатили су га. Он се борио за то да Русија буде слободна земља у којој су људска права изнад свега. Тешко је и замислити да лидер опозиције буде демонстративно убијен близу Кремља. Убили су га зато што је говорио истину“, рекао је за „Комерсант“ опозиционар Михаил Касјанов, Немцовљев пријатељ и партијски саборац, бивши премијер Владе РФ.

Опозиција је већ почела преговоре са градским властима о премештању опозиционог марша, заказаног за 1. март, са Марјина (рејона на периферији Москве) у центар града, и о томе да му се уместо „антикризног“ додели статус „марша жалости“.

Људи доносе цвеће и свеће на место погибије. Извор: Mediazzzona/Twitter.

Смрт руског политичара прокоментарисао је и бивши шеф нафтне компаније „Јукос“ Михаил Ходорковски: „Борисова смрт је трагедија за мене и моју породицу. Сви смо га волели. Усијана глава, али веома добар момак“.

Немцовљева партијска колегиница Ирина Хакамада изјавила је да убиство њеног колеге „провокација“ и да „никако није могло да буде у интересу Владимира Путина“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“