Споразум у Минску и Дебаљцево

Јато голубова у Краматорску лети око споменика оснивачу Совјетског Савеза Владимиру Лењину, офарбаног у боје украјинске заставе. Извор: Reuters.

Јато голубова у Краматорску лети око споменика оснивачу Совјетског Савеза Владимиру Лењину, офарбаног у боје украјинске заставе. Извор: Reuters.

Прекид ватре на истоку Украјине према минским споразумима ступа на снагу 15. фебруара у 0:00. Руски војни експерти, међутим, истичу да постоје фактори који могу осујетити прекид борбених дејстава, а један од најважнијих је ситуација са обручем код Дебаљцева.

Презентујући 12. фебруара у Минску резултате вишечасовних преговора који су се тицали и повлачења тешког наоружања и стварања безбедносне зоне између зараћених страна, председник Русије Владимир Путин је изјавио да је „постигнуто оно што је најважније“, тј. договор о прекиду ватре. Он је одмах затим поменуо и потешкоће које постоје у том погледу, с обзиром да представници Русије и Украјине имају различита тумачења ситуације са обручем у коме се, како тврде проруски добровољци, код града Дебаљцево налази велика групација украјинских снага од неколико хиљада људи.

По речима војног коментатора Владимира Мухина, рељеф терена код Дебаљцева је такав да украјинска војска практично нема шансе да самостално пробије обруч, а покушаји пробоја ће довести до огромних губитака.

Путин је дао до знања да покушаји пробоја тог обруча могу озбиљно отежати ситуацију на истоку Украјине, што доводи у питање постигнути споразум о прекиду ватре.

Безизлазна ситуација

Кијев не жели да призна чињеницу да се велика групација његових трупа налази у обручу, истичу аналитичари, тако да ситуација постаје безизлазна. Војни експерт Виктор Мураховски сматра да је једино решење да се на то подручје пошаљу војни стручњаци који ће оценити ситуацију, као што је предложио Путин.

Аналитичар, међутим, наглашава да таква мисија може бити успешно обављена тек када прекид ватре ступи на снагу, јер у противном војни посматрачи не би могли да обаве посао. Засада нема много охрабрујућих сигнала који говоре о спремности сукобљених страна да обуставе ватру. И снаге проруских добровољаца и украјинске снаге саопштиле су 13. фебруара да друга страна и даље отвара ватру.

Одбијање Кијева да призна постојање обруча експерти доводе у везу са политичким и морално-психолошким факторима. Ситуација подсећа на борбе за доњецки аеродром „Сергеј Прокофјев“, које су трајале неколико месеци иако аеродром није имао одлучујући стратешки значај. Међутим, за Кијев је тај аеродром био симбол борбе против проруских добровољаца. Па ипак, украјинске јединице нису успеле да га задрже у својим рукама.

Излазак трупа

Како наглашавају експерти, излазак украјинских трупа из обруча је неопходан. По речима Владимира Мухина, војног коментатора листа „Независимаја газета“, рељеф терена је такав да украјинска војска практично нема шансе да самостално пробије обруч, а покушаји пробоја ће довести до огромних губитака.

Експерти уједно наводе и другу варијанту развоја ситуације око Дебаљцева и поново подсећају на оно што се раније догађало око доњецког аеродрома. По мишљењу Александра Храмчихина, заменика директора Института за политичку и војну анализу, украјинска војска може, као и на аеродрому, доста дуго да се одржи код Дебаљцева, а да касније, можда чак и после неколико месеци, покуша да изврши пробој.

Нема оптимизма

Све у свему, сматра Храмчихин, садашње споразуме очекује незавидна судбина споразума који су им претходили. Разлог је у томе што су их наметнуле спољне силе, а ниједна страна у сукобу није заинтересована за њихово поштовање. Уз све то, на војном плану ни Кијев ни проруски добровољци засада нису постигли оно што су желели, а још увек нису исцрпили могућности даљег ратовања. У том контексту експерт прогнозира да ће ратна дејства вероватно утихнути после 15. фебруара, али ће се већ на лето разбуктати новом снагом.

Као слабу тачку постигнутих споразума у војном смислу експерти наводе и чињеницу да ће за проруске добровољце повлачење тешког наоружања са линије додира, која је сада у предграђу Доњецка, значити да град брани само пешадија. Тако они постају веома рањиви на том делу фронта. То значи да одлучујућу улогу у испуњавању споразума имају украјинске снаге. Оне прве треба да повуку своје тешко наоружање, јер би у противном повлачење артиљерије за проруске добровољце било самоубилачки потез.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“