Може ли се платити Велики отаџбински рат?

Доњи дом руског парламента ће основати радну групу са задатком да израчуна штету коју је Совјетском Савезу нанела Немачка током Великог отаџбинског рата. Раније су руски медији саопштили да ће Русија од Немачке тражити репарацију, која би могла износити 3-4 трилиона евра. Међутим, како је за „Руску реч“ изјавио један од иницијатора ове идеје, члан високог савета Либерално-демократске партије Михаил Дегтјаров, „шеф државе и министар спољних послова ће одлучити о томе да ли треба тражити репарацију или не“. Посланици у сваком случају желе да дају реалну процену штете коју, по њиховом мишљењу, нико до сада није дао. На питање „Руске речи“ шта је навело посланике да се после 70 година сете дуга Немачке према Русији, Дегтјаров је изјавио да „ништа није заборављено и нико није заборављен“, и да млада генерација руских политичара поштује „сасвим другачије вредности“. Посланик није објаснио на какве је вредности мислио.

Истина, на основу Кримског споразума Совјетски Савез је већ добио репарацију од Немачке, „и то зна сваки ђак“, подсећа директор Фонда за ефикасну политику Глеб Павловски. То је била надокнада у натури, а не у новцу, и она је сакупљена не само на територији совјетске зоне, него и на територијама под западном окупацијом, објаснио је политиколог за „Руску реч“.

Одговор Немачкој

Не тако давно на неплаћене дугове Немачке је подсетила и Грчка. Радило се о кредиту од 476 милиона рајх марака, који су грчке власти дале Трећем рајху 1942. за покривање трошкова окупације. О томе је било речи у поверљивом извештају Владе Грчке, за који су сазнали медији. „Оба ова случаја су знак протеста против потеза Немачке“, тумачи директор Међународног института за политичку експертизу Јевгениј Минченко намере Грчке и Русије да од Немачке добију надокнаду.

Више о Великом отаџбинском рату

„Грци су незадовољни немачком хегемонијом, они сматрају да цела та финансијска помоћ Европске уније у ствари има за циљ да земљу уведе у дужничко ропство и да јој одузме самосталност“, изјавио је за „Руску реч“ Минченко. Руска реакција је, по његовом мишљењу, повезана са „у последње време значајном радикализацијом ставова Немачке према Русији“.

Политиколог близак Кремљу, директор Института за политичка истраживања Сергеј Марков такође сматра да је то „одговор на изазове крајње агресивне политике Немачке“. Ангела Меркел је довела у питање политику пријатељства са Русијом, коју је Немачка спроводила током последњих деценија, сматра Марков. Као „антируски“ гест од стране Меркел тумачи се, између осталог, изјава канцеларке „о могућности рата Немачке са Русијом“, када је „Меркел изјавила да ће Немачка пружити војну помоћ балтичким земљама у случају да оне постану предмет агресије од стране Русије“, објашњава Сергеј Марков. Реторика канцеларке Меркел је до те мере заоштрена да је „чак и са говорнице Бундестага оптужују да подржава неонацисте у Украјини“, истакао је политиколог.

Росијскаја газета. Сва права задржана.