Москва, Њу Делхи и Пекинг се уче да решавају заједничке проблеме

Министри спољних послова Русије, Кине и Индије, Сергеј Лавров, Ванг Ји и Сушма Сварађ, у Пекингу. Извор: AP.

Министри спољних послова Русије, Кине и Индије, Сергеј Лавров, Ванг Ји и Сушма Сварађ, у Пекингу. Извор: AP.

У Пекингу је 2. фебруара одржан сусрет министара спољних послова Русије, Кине и Индије. Учесници сусрета су позвали да се спроведе реформа ММФ-а и изразили подршку ставу Русије према Украјини: фактички су окарактерисали догађаје као грађански рат, а не као руску агресију, како сматра Запад. Кина је, поред тога, наговестила могуће учешће Русије и Индије у свом мегапројекту економског простора „Велики пут свиле“.

И поред повећане пажње медија за сусрет у Пекингу, ипак је још увек рано говорити о стварању „Велике тројке“ која би постала алтернатива формату Г-7 (бар када је реч о азијском вектору). „Два угла овог троугла не желе да покваре односе са САД“, каже за „Руску реч“ синолог Михаил Мамонов, експерт агенције „Спољна политика“.

„Тројка“ РИК (Русија, Индија и Кина) окупила се ради решавања конкретних, а не светских питања. „Та ‘тројка’ у оквиру БРИКС-а има регионалне интересе који су мање актуелни за Бразил и Јужноафричку Републику, на пример питање става Русије према Украјини“, каже за „Руску реч“ Сергеј Труш, водећи научни сарадник Института за проучавање САД и Канаде Руске академије наука.

Кина гледа своје интересе чак и када подржава Русију у украјинском питању. „За Москву је тај трилатерални сусрет више начин да докаже Западу да му изолација Русије није успела, а Пекингу одговара наставак конфликата у Украјини и на Блиском Истоку. Што су више САД умешане у те конфликте, мање пажње могу да обраћају на Азију“, каже Михаил Мамонов.

Када је реч о формирању „Велике тројке“, озбиљан проблем су војнополитичке несугласице између Пекинга и Њу Делхија, које искључују могућност стварања компактног блока, чак и поред тога што је Кина један од кључних трговинских партнера и инвеститора Индије. Највише што се може очекивати је сарадња у појединим правцима, у којима се интереси ових земаља подударају. Такав заједнички интерес је, на пример, спречавање радикализације Пакистана.

„Великој тројци“ сметају несугласице

Трвења постоје и у руско-кинеским односима. „‘Велики пут свиле’ и продор Кине на тржишта Централне Азије неизбежно ће постати изазов за реализацију пројекта Евроазијске уније. Кинески кредити немају политичку условљеност и то смањује ефикасност полуга којима Русија може да утиче на централноазијске републике“, каже Михаил Мамонов.

Најбоље односе у „троуглу“ имају Русија и Индија, али чак ни међу њима није све идеално. На тесну сарадњу у политичкој сфери баца сенку недовољно развијена економска сарадња. „Индија не може да привуче капитал за снажан индустријски продор, и то је један од њених кључних економских проблема. У томе јој Русија не може помоћи, јер Москва и сама тражи начине како да привуче инвестиције и покушава да спречи одлив руског капитала у иностранство“, каже индолог Петар Топичканов, старији научни сарадник Центра за међународну безбедност Института за међународну економију и међународне односе (ИМЕМО) Руске академије наука. Он не искључује могућност селективне инвестиционе сарадње између Москве и Њу Делхија, али само у оним сферама за које је Москва озбиљно и конкретно заинтересована (на пример, у изградњи нуклеарних електрана).

Ово утолико пре што сада Москва због уведених санкција има још мање могућности за сарадњу. И Русија и Индија су заинтересоване за високе технологије. Међутим, „индијске компаније које могу да раде са Русијом у сфери високих технологија истовремено подржавају исте такве контакте и са САД и Западом. Можда ће у случају пооштравања антируских санкција те компаније морати да бирају са ким ће развијати односе: са Русијом или са западним земљама“, резимира Петар Топичканов.

Тако се испоставља да формат РИК ипак није „Велика тројка“, него клуб земаља које нису везане некаквим апстрактним вредностима, него конкретним заједничким интересима за чију реализацију је потребно уложити заједничке напоре.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“