Часови религије у школама: за и против

Светска етика или православна култура

У Русији се одавно воде спорови у вези са наставом религије у школама. У Вороњешкој Области је 2007. уведен обавезан предмет „Основе православне културе“. Тада су многе организације у региону потписале петицију против увођења овог предмета. Међу њима је била и правница Олга Гнездилова. „То је кршење Устава. Код нас је црква одвојена од државе. Осим тога, према закону је забрањена делатност политичких и религијских организација у школама“, каже она.

У 21 региону Русије 2010. је у двогодишњем трајању одобрена пробна настава „Основе религијских култура и грађанске етике“, у оквиру које је био понуђен избор између 6 модула – основе православља, ислама, будизма, јудаизма, светских религијских култура и грађанске етике. „Ако школа нуди избор различитих религијских култура и основа грађанске етике, то је онда сасвим у складу са законом о образовању и са Уставом“, сматра водећи научни сарадник Института за Европу Руске академије наука Роман Лункин. „У том случају се поштује принцип световне школе која родитељима омогућава избор.“

Међутим, избор је у неким школама остао само на папиру. „Постоје региони у којима је као обавезан уведен курс ‘Основе православне културе’, на пример, у Белгородској Области“, наставља Гнездилова. „Ако дете одбија да похађа те часове, може имати проблема са уписом на факултет.“

Курс „Основе религијских култура и грађанске етике“ је 2012. у Русији постао обавезан предмет за четврти разред (за децу узраста 10-11 година). Сумњу су, пре свега, изазивали уџбеници. Сарадници Московске канцеларије за људска права су спровели стручну процену и закључили: „Уџбеници имају мисионарски карактер. Предавање основа једне од четири религије у световној школи, чиме се уводи подела на различите групе према верском и конфесионалном опредељењу, неће подстаћи јачање међурелигијског и међунационалног јединства.“

Осим тога, „уџбеник грађанске етике је написан веома компликовано“, додаје Гнездилова. „Родитељи одустају од грађанске етике, јер се плаше да дете неће успети да савлада овај предмет.“

Према подацима Министарства образовања и науке, основе грађанске етике је 2012. изабрало 42,7% руских родитеља, основе православне културе – 31,7%, а основе светских религијских култура – 21,2% родитеља.

Религија од основне школе

Шта се учи у руским школама?
Руски (и раније совјетски) образовни систем одавно се сматра једним од најбољих и најсвестранијих на свету. Захваљујући прецизно одређеним обавезним наставним предметима који изучавају сви ученици, руске школе деци и младима пружају изузетно широко образовање.

Данас се овај предмет предаје 34 часа годишње, а поглавар Руске православне цркве патријарх Кирил је предложио да се настава прошири од 2. до 10. разреда. „У друштву се формирао позитиван став према могућности да школски предмет ‘Основе религијских култура и грађанске етике’ буде проширен на друге разреде“, сматра патријарх. „Већина традиционалних религијских заједница у Русији подржава ову идеју. Очекујемо да ће процес започети ове године.“

Ширење овог курса је у супротности са световним карактером образовања, сматра директор Московске канцеларије за људска права Александар Брод. „Шта спречава РПЦ да организује систем недељне школе? Целокупно наше образовање и тако је засновано на хуманистичким вредностима, на проучавању руске књижевности и историје, које су тесно везане с духовношћу.“

Према резултатима анкете „Левада центра“, 43% руских грађана је против наставе религије у школама, 32% види опасност у наметању одређене вероисповести, а 24% сматра да се на тај начин крши уставна одредба о световном карактеру државе. Трећина руских грађана (31%) сматра да религијско образовање деце треба да спроводе специјализоване образовне установе, док се 22% слаже да се предмет предаје у школама. Већина грађана Русије (74%) је уверена да наставу религијског образовања деца треба да похађају на добровољној бази.

Росијскаја газета. Сва права задржана.