Шта се крије иза речи Путина о „легији странаца НАТО-а“ у Украјини?

Председник РФ Владимир Путин изјавио је да се у Украјини „не води грађански рат“. Говорећи о добровољачким батаљонима који ратују на истоку Украјине против добровољаца Донбаса, Путин је у понедељак 26. јануара рекао да „то у суштини није армија, него легија странаца, у овом случају легија странаца НАТО-а, чији су циљеви, наравно, супротни националним интересима Украјине“. „Они имају сасвим друге задатке, везане за достизање геополитичких циљева одвраћања Русије, што се апсолутно не подудара са националним интересима украјинског народа“, додао је он.

Истог дана су Путинове речи прокоментарисане у седишту НАТО-а у Бриселу. Занемаривши језик дипломатије, генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг је окарактерисао изјаве руског лидера као „бесмислицу“.

„Несамосталност Кијева“

По мишљењу руских аналитичара, Владимир Путин је дао ту изјаву у тежњи да још једном нагласи несамосталност политике украјинских власти. „Подразумева се да оружане снаге Украјине званично не представљају структуру НАТО-а, али Путин је рекао да у суштини ... украјински режим у знатној мери не дејствује по сопственој иницијативи“, него према упутствима САД – тако је речи руског лидера у интервјуу за „Руску реч“ интерпретирао потпредседник Института за националну стратегију Виктор Милитарјов.

По мишљењу овог експерта, Путин је хтео рећи да НАТО, и пре свега САД, „користе кијевски режим и његове оружане снаге за геополитичке провокације усмерене против Русије“.

Како сматра Јосиф Дискин, копредседник Савета за националну стратегију, Путин је имао у виду то да САД уз помоћ украјинских оружаних снага и добровољачких батаљона покушавају да забију клин између Русије и Европе и тако смање глобалну конкурентност Европске уније.

Александар Гољц, војни експерт и уредник опозиционог Интернет часописа „Јежедневни журнал“, истиче да је руски председник нехотице представио Русију као „учесницу конфликта“. „Борбена дејства се воде на територији Украјине, а не у Русији. Ако је, по мишљењу руског председника, циљ борбених дејстава одвраћање Русије, против кога онда тамо ратују добровољачки батаљони?“, пита се експерт.

Сигнал Западу?

Коментаришући Путинове речи, аналитичири истичу да су оне знатно оштрије од његових ранијих изјава. Како је рекао Милитарјов, руски лидер се овог пута изразио „максимално оштро“, и то са потпуно конкретном намером. По мишљењу овог аналитичара, истичући несамосталност власти у Кијеву председник Русије позива Вашингтон на директне преговоре о украјинској кризи.

Више о руско-украјинским односима

Експерт сматра да је Америци упућен предлог о директним преговорима после вишекратних блокада мировних иницијатива покренутих у посредничким форматима.

Са таквим приступом оцени Путинове изјаве у целини се слаже и Јосиф Дискин, с тим што по његовом мишљењу позив није упућен Вашингтону, него Бриселу. „То је сигнал Европској унији да се запита који су њени интереси и да не води политику полазећи од сада већ полумитске атлантске солидарности, него од интереса саме Европске уније“, изјавио је он за „Руску реч“.

Нису, међутим, сви склони да у речима Владимира Путина виде гест упућен Западу. Гољц сматра да је изјава руског председника одраз његове нервозе због тога што конфликт није замрзнут у оквиру нормандијског формата и што самим тим није гарантован неулазак Украјине у НАТО.

Росијскаја газета. Сва права задржана.