„Антимајдан“ против „обојених револуција“

Оснивачи „Антимајдана“ су обавестили јавност о формирању новог друштвеног покрета на прес-конференцији одржаној у четвртак 15. јануара 2015. На њој су, поред осталих, говорили: члан Савета Федерације и први заменик председника Сверуске организације ветерана борбених дејстава „Борбено братство“ Дмитриј Саблин, који је широј јавности познат као пријатељ председника РФ Владимира Путина, председник Сверуског мото-клуба „Ноћни вукови“ Александар Залдостанов (познат под надимком Хирург), као и публициста и копредседник левичарске партије „Велика отаџбина“ Николај Стариков.

Акција на Мањежном тргу

Одмах након званичног оснивања, 15. јануара увече, нови покрет је имао „ватрено крштење“. Повод је био протест на Мањежном тргу у центру Москве на коме су се окупиле присталице опозиционара Алексеја Наваљног незадовољне пресудом у процесу „Ив Роше“ која је Наваљном и његовом брату изречена 30. децембра 2014. Подсећамо да су браћа Олег и Алексеј Наваљни осуђена на по три и по године затвора. Олег ће казну издржавати у затвору, а Алексеј је осуђен условно.

Николај Стариков је за „Руску реч“ изјавио да се у четвртак на Мањежном тргу окупило између хиљаду и по и две хиљаде присталица „Антимајдана“, док је опозиционара Алексеја Наваљног изашло да подржи свега неколико људи.

Наранџаста претња

По мишљењу Николаја Старикова, Русији је неопходан друштвени покрет као што је „Антимајдан“. Одговарајући на питање новинара „Руске речи“, публициста се позвао на ситуацију у Украјини: „Да сте пре годину и по дана становнике Донбаса питали да ли би украјинска војска могла да отвори ватру на Доњецк из тешке артиљерије, мислим да би вас у најбољем случају исмејали, а могли би да помисле и да сте луд човек.“

Николај Стариков подвлачи: „Јасно видимо континуирана настојања геополитичких противника Русије да у многим државама примене разрађене инструменте за њихово уништавање. Наш покрет намерава да предузме превентивне мере како се нешто слично не би догодило и у Русији.“

Познати руски бајкер Хирург у четвртак је исту мисао нешто другачије формулисао: „Већ видим како прекоокеанске бакице пеку колаче које ће делити на трговима и тровати наше људе“. Вођа „Ноћних вукова“ је имао у виду случај који се догодио на кијевском тргу Мајдан током сукоба са органима реда, када је помоћник државног секретара САД Викторија Нуланд демонстрантима делила кекс и сендвиче.

Друштвена иницијатива

Након оснивања новог покрета, неки руски медији су изразили сумњу у то да је „Антимајдан“ настао спонтано, претпостављајући да је његово оснивање иницирао Кремљ. „Антимајдан“ неки упоређују са омладинским покретом „Наши“ који је близак актуелној власти, а основан је средином 2000-их, после такозване „наранџасте револуције“ у Украјини. Медији наводе неке контроверзне акције покрета „Наши“, који је у последње време све мање активан.

Више о руско-украјинским односима

Међутим, Николај Стариков каже да је то сасвим неумесно поређење и објашњава да је покрет „Наши“ заиста основан на иницијативу „одозго“, за разлику од „Антимајдана“, чије је оснивање иницирало „само руско друштво“. Поред тога, покрет „Наши“ је омладински, док су чланови „Антимајдана“ већ зрели људи, бивши „авганистанци“ (војници који су учествовали у рату у Авганистану од 1979. до 1989), као и бивши официри специјалних служби.

„Не треба прогонити револуционаре“

Поједини политиколози су скептични по питању ефикасности новооснованог покрета. По мишљењу познатог руског аналитичара и директора Института за националну стратегију Михаила Ремизова, „савремене 'обојене револуције' су другачије од некадашњих оружаних и не могу се спречити прогоном револуционара“. Аналитичар сматра да у таквим ситуацијама треба преузети иницијативу. Михаил Ремизов под тим подразумева способност да се пробуди активност дела грађанског друштва који не подржава пароле радикалне (такозване „несистемске“) опозиције која се, између осталог, окупља око Алексеја Наваљног.

По мишљењу експерта, покрет „Антимајдан“ је усмерио пажњу на политичке снаге чији је утицај незнатан, и на тај начин их рекламира, губећи из вида значајније и утицајније сегменте руског друштва.

Росијскаја газета. Сва права задржана.