Ко у Русији не може да управља аутомобилом

До краја 2014. у Русији није постојала посебна одлука везана за медицинске норме које морају испуњавати власници аутомобила. Таква одлука Владе појавила се крајем децембра. У целом документу најспорнији је списак болести које потпуно искључују могућност добијања возачке дозволе.

Контроверзна одлука

У састављању списка болести које ометају управљање аутомобилом Влада се ослањала на десету ревизију Међународне класификације болести (МКБ-10). Према усвојеном документу, аутомобилом не могу управљати лица која имају психичке поремећаје и поремећаје понашања, између осталог и оне који спадају у категорију F-60 – F-69. Поменута категорија обухвата „поремећаје полног идентитета“ и „поремећаје сексуалне оријентације“. Према МКБ-10 у такве поремећаје спадају транссексуалност, сексуални фетишизам, воајеризам и неки други сексуални поремећаји.

Поједини новинари и друштвени активисти доживели су ову иницијативу као тежњу власти да забране управљање аумтомобилом свим представницима ЛГБТ заједнице. Члан руског Савета за људска права Јелена Масјук предложила је да се провери да ли је ова одлука у складу са законом и да ли садржи „кршење грађанских права“. Из Европе је такође врло брзо стигла слична порука: нову иницијативу је осудио и комесар Савета Европе за људска права Нилс Муижниекс. Он је поменуту одлуку окарактерисао као „дискриминацију према људима на том основу [на основу присуства сексуалних поремећаја – прим. ред.]“ и као „кршење европских норми у области људских права“.

Стварно стање ствари

Међутим, судећи по саопштењима Министарства здравља, ову законску норму погрешно тумаче како заштитници права ЛГБТ заједнице, тако и њихови противници. Портпарол министарства Олег Салагај дао је 13. јануара следећу изјаву: „Психичко растројство само по себи није контраиндикација за управљање превозним средством“. Таква обољења ће бити препрека за добијање возачке дозволе само у случају „тешких постојаних или честих акутних манифестација болести“. И сам текст одлуке садржи одговарајућу формулацију. По Салагајевим речима, „мали је проценат пацијената са таквим манифестацијама психичких поремећаја и он зависи од конкретног обољења“.

Психоаналитичар Марина Кљашторнаја објаснила је за „Руску реч“ да „ако говоримо о сложеним сексуалним поремећајима, онда није довољан општи закључак. Психијатар треба у сваком појединачном случају да утврди представља ли конкретна патологија сметњу за управљање аутомобилом или не.“ По њеном мишљењу, сексуалне патологије су по правилу везане за присуство одређене фикс-идеје, и стручњак треба да утврди карактер утицаја те идеје на човекову психу.

Са представником Министарства здравља слаже се и Виктор Травин, експерт у области законских норми везаних за безбедност саобраћаја. У разговору са дописником „Руске речи“ Травин је потврдио: „Формулација одлуке предвиђа да за волан неће моћи да седну само они оболели код којих се на бази патологије развија неадекватно понашање, на пример агресија. Ниво агресивности на руским путевима је већ прилично висок. Они који се понашају адекватно могу да управљају возилом независно од сексуалне оријентације.“ Травин је, међутим, скептичан према самој идеји о састављању списка обољења која онемогућавају управљање аутомобилом, јер то може створити простор за корупцију. „На пример, платим лекару и добијем дозволу независно од обољења“, каже Травин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.