Да ли Русија нешто постиже у борби против корупције

Експерти се слажу да највећи проблем Русије нису недостаци у законодавству, већ у примени закона. Извор: Рамил Ситдиков / РИА „Новости“.

Експерти се слажу да највећи проблем Русије нису недостаци у законодавству, већ у примени закона. Извор: Рамил Ситдиков / РИА „Новости“.

Према Индексу перцепције корупције за 2014, који објављује „Transparency International“, Русија се налази на неславном 136. месту, од укупно 175. Русија дели позицију са Нигеријом и Камеруном. Без обзира на то да ли се слажу са тако оштром оценом, сви стручњаци са којима је разговарала „Руска реч“ сматрају да је ситуација са корупцијом изузетно озбиљна и да представља опасност по националну безбедност.

Међународни центар за истраживања и иницијативе у сфери борбе против корупције „Transparency International“ објавио је Индекс перцепције корупције за 2014. Према овом документу, Русија је у односу на прошлу годину пала за 9 позиција и нашла се на истом месту као Нигерија, Камерун, Либан, Иран и Киргистан (све ове земље деле 136. позицију Индекса од укупно 175).

Практично истовремено у Русији је покренута још једна антикорупциона иницијатива: федерално Министарство рада и социјалне заштите је предложило да се спроводи психолошко тестирање чиновника како би се проверила њихова склоност ка корупцији. Пре тога је у Русији већ усвојен закон који државним чиновницима забрањује да поседују имовину и рачуне у иностранству. Још једна значајна одлука било је увођење новчаних казни за примање мита у вредности од 25 до 50 пута већој од висине мита.

Компанија „Hewlett-Packard“ је на суђењу сама признала да је средином 2000-их давала мито Генералном тужилаштву Русије. Али наша страна ћути. После тога је тешко очекивати да неко поверује да се код нас води озбиљна борба против корупције.

Јелена Панфилова, Transparency International Русија

У контексту законодавних активности последњих година пад Русије на ранг-листи поменутог Индекса је дочекан са сумњом, а сам документ оптужен за необјективност. Потпредседница организације „Transparency International - Русија“ Јелена Панфилова објаснила је за „Руску реч“ да је „љутња“ очекивана реакција, јер „циљ Индекса је да има подстицајни карактер“, како би се „државни органи разбеснели и почели нешто да предузимају“. Она сматра да се последњих година готово ништа није променило. „Ситуација је стабилно тешка“, истакла је Панфилова и додала: „Добра вест је да нисмо пали ниско као Кина или Турска, које су из различитих разлога ове године веома много изгубиле“.

Није довољна воља

Како се наводи у саопштењу за штампу организације „Transparency International“, Русија се у последњој трећини Индекса перцепције корупције у знатној мери задржала због неодлучности у вођењу истрага када су у питању прекршаји у сфери корупције.

Потпредседница центра за борбу против корупције је истакла да је у последње време било неколико случајева корупције који су имали велики одјек у јавности, али да се овакви случајеви нерадо истражују. „Постоје случајеви који још нису истражени, који су везани за узимање мита од страних компанија на територији Русије. Између осталог, то су случајеви компанија ‘Daimler AG’ и ‘Hewlett-Packard’. Последња компанија је на суђењу сама признала да је средином 2000-их давала мито Генералном тужилаштву Русије. Али наша страна ћути. После тога је тешко очекивати да неко поверује да се код нас води озбиљна борба против корупције“, изјавила је Панфилова.

Председник Националног антикорупционог комитета, члан Савета при председнику РФ за развој цивилног друштва и људска права Кирил Кабанов је за „Руску реч“ изјавио да сумња да се Русија заиста налази на истом нивоу као Камерун и Нигерија. Мада признаје да је „ситуација са корупцијом тешка“ и да представља „претњу националној безбедности“. По његовом мишљењу, реална ситуација није онаква како је људи виде, јер су грађани лоше информисани о ономе што је учињено. „Постоји Национални план за борбу против корупције за 2014-2015. То је добар план, али мало ко за њега зна. Ми имамо ‘Отворену Владу’ [систем за питања борбе против корупције, који је oснован 2012. на иницијативу председника Русије – прим. ред.], која контролише велике државне уговоре“, набраја Кабанов. „Али немамо посебан ресурс који би могао стално да објашњава јавности какве мере спроводи држава“, додао је Кабанов.

Људи о корупцији мање размишљају

Према анкетама невладине организације за проучавање јавног мњења „Левада-Центар“, корупција је протеклих година заиста била разлог забринутости за све већи број људи. Док је 2008. она изазивала забринутост 27% руских грађана, 2013. на корупцију се жалило 39% грађана и заузимала је треће место међу проблемима које су они издвајали, одмах после раста цена и сиромаштва. Међутим, последња истраживања говоре супротно: смањио се број оних који сматрају да је у Русији последњих година дошло до пораста корупције. Једно од објашњења је да је опадање интересовања за корупцију данас у већој мери изазвано усмеравањем пажње ка међународној сцени.

Друго објашњење је пораст грађанске самосвести. Према проценама председника Фонда за примењена политичка истраживања ИНДЕМ, социолога Георгија Сатарова, свакодневна корупција је нешто мања у последње време. „За то су делимично заслужне власти, али углавном се ради о томе да је обичним грађанима дојадило да чиновницима гурају новац“, сматра Сатаров. „Шта се дешава у пословној корупцији није познато.“

Руководилац одељења за истраживања непрофитне организације Фонд за борбу против корупције Георгиј Албуров је уверен да се ситуација није побољшала. По његовом мишљењу, људи на власти сами себи постављају ограничења која очигледно не могу да испоштују. Конкретно, ради се о забрани да чиновници имају имовину и рачуне у иностранству. „Уопште не сматрам да је таква забрана била неопходна, али, ако хоће, нека доносе правила, а ми ћемо их хватати како их крше“, додаје Албуров.

Међутим, сви саговорници „Руске речи“ једногласно изјављују да највећи проблем Русије нису недостаци у законодавству, већ у примени закона. Одсуство политичке воље и транспарентне истраге анулира све покушаје да се ситуација поправи.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“