Русија обнавља парламентарну дипломатију

Први задатак Константина Косачова на дужности председника Комитета за међународна питања Савета Федерације (горњег дома руског парламента) биће поновно успостављање пуноправног чланства Русије у Парламентарној скупштини Савета Европе. Извор: Росијска газета.

Први задатак Константина Косачова на дужности председника Комитета за међународна питања Савета Федерације (горњег дома руског парламента) биће поновно успостављање пуноправног чланства Русије у Парламентарној скупштини Савета Европе. Извор: Росијска газета.

Упркос несугласицама, нова 2015. година протећи ће у знаку интензивних дипломатских контаката између Русије и Европске уније. Да би ти контакти били успешни потребан је дијалог између представника извршне, али и законодавне власти. Стога Русија обнавља сарадњу са Парламентарном скупштином Савета Европе, где јој је у пролеће 2014. одузето право гласа. Руски политиколози објавшњавају зашто се Москва решила на такав корак.

Донедавно је међу руским органима власти постојала својеврсна „подела рада“. Дипломатијом у правом смислу бавили су се Министарство спољних послова и администрација председника, док су комитети за међународна питања оба дома руског парламента углавном указивали на опасност и демонстрирали тврду позицију. У том домену је као „солиста“ наступао председник Комитета Државне думе за међународна питања Алексеј Пушков. Његови оштри коментари „без длаке на језику“ били су прави поклон за новинаре, између осталог и због тога што су увек били усклађени са принципом реципроцитета, уобичајеним у дипломатији (када треба адекватно одговорити на недобронамерну изјаву или поступак). Они су, међутим, аутоматски неутралисали могућности парламентарне дипломатије.

Москва је сматрала да је вредело одрећи се тих могућности ради узвраћања на овај начин, будући да је владало мишљење да парламентарна дипломатија није ефикасна, јер су посланици, за разлику од извршне власти, више политички ангажовани и мање одговорни, сматра Дмитриј Суслов, заменик директора Центра за комплексна европска и међународна истраживања Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“.

Поновно успостављање дијалога


Москва замрзла контакте у Парламентарној скупштини Савета Европе
Руска делегација неће учествовати у раду Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ) барем до почетка 2015. године. Како је саопштио руководилац групе руских представника у ПССЕ, председник Комитета Државне думе за међународна питања Алексеј Пушков, Русија је привремено прекинула сарадњу са ПССЕ и тај прекид ће трајати све док су на снази санкције против руске делегације.

Међутим, сврсисходност таквог приступа ће током 2015. бити доведена у питање. Наступајућа година ће по свему судећи обиловати преговорима између Русије и земаља Запада. Дијалог се неће тицати само обнављања политичких и економских веза, него и припреме заједничког плана деловања у циљу спасавања Украјине од колапса који је крајње непожељан и за једну и за другу страну. „Наредне године ће се ситуација у Украјини нагло погоршати. Економија ће наставити да пропада и самим тим ће донети Европи озбиљне социјалне и политичке ризике. Због тога ће бити потребно да се разговара о економском опстанку Украјине, о гарантованим испорукама енергената преко њене територије, и у целини о енергетској безбедности на линији Русија–ЕУ“, каже Дмитриј Суслов.

„Од Русије ће се тражити да не угуши украјинску економију, с обзиром да Москва игра одлучујућу улогу у њеном очувању. Али то није све. Европска унија не жели да сноси одговорност за распад украјинске државе, а не жели више ни да троши новац на Украјину. Она тражи од Москве да не захтева од Кијева повраћај дуга од 3 милијарде долара до краја 2015“, каже Андреј Сушенцов, ауторизовани партнер аналитичке агенције „Спољна политика“.

Најзад, по речима Дмитрија Суслова, Русија и ЕУ треба да осмисле некакву заједничку филозофију односа у оквирима „велике Европе“. Између осталог, треба покренути директне преговоре између Европске уније и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) која је од 1. јануара 2015. постала политичка и економска реалност.

Познато лице

Да би тај дијалог био ефикаснији, он не треба да се води само на нивоу председника и министара спољних послова. Потребно је успостављати комуникацију и на другим нивоима, укључујући и међупарламентарне везе. Међу европским законодавцима има много оних који одобравају поновно успостављање руско-европског дијалога.

У праламентарним скупштинама Савета Европе и ОЕБС-а има много људи који су наклоњени Русији. Они су у данашњој ситуацији гурнути у други план, али [...] њих не треба губити из вида, са њима треба разговарати, треба их убеђивати.

Константин Косачов, сенатор

Управо тај делокруг рада је и поверен бившем руководиоцу „Россотрудничества“ Константину Косачову, који је именован за председника Комитета за међународна питања Савета Федерације (горњег дома руског парламента). Косачов је професионални дипломата и бивши службеник Министарства спољних послова, а специјализовао се за Европу. Он је већ доста дуго у сфери парламентарне дипломатије. Руководио је Комитетом Државне думе за међународна питања 2003-2007, а био је и на челу руске делегације у Парламентарној скупштини Савета европе (ПССЕ). У том ангажовању је „стекао велико искуство и везе, као и вештину дијалога са сабеседницима који, да тако кажемо, нису баш позитивно настројени. Сетимо се само многобројних криза у ПССЕ везаних за Русију. Он је увек налазио излаз из ситуације који је био прихватљив за обе стране“, објаснио је новинарима Фјодор Лукјанов, председник председништва Савета за спољну и одбрамбену политику.

По свему судећи, први задатак Константина Косачова на новој дужности биће успостављање пуноправног чланства Русије у Парламентарној скупштини Савета Европе, због чега он треба да буде постављен на чело руске делегације у овом телу.

Делокруг рада

Не треба кидати везе. ПССЕ јесте бесмислена организација, али она ипак омогућава свим странама да се „испразне“. У овој фази наших односа такав формат је једноставно неопходан.

Андреј Сушенцов, политиколог

Задатак није једноставан ни са гледишта дипломатије, ни са гледишта унутрашње политике. Парламентарна скупштина Савета Европе је непријатељски настројена према Русији. Она је још 10. априла 2014. одузела Русији право гласа до краја године и искључила РФ из својих руководећих органа, после чега је Москва привремено обуставила своју сарадњу са овом организацијом. Није чудо што је и у Русији однос према ПССЕ крајње негативан. Поједини руски политичари тврде да Русија треба потпуно да напусти ову организацију, кад јој се тамо већ не указује дужно поштовање.

Међутим, у садашњим условима такав корак би био непромишљен. „Не треба кидати везе. ПССЕ јесте бесмислена организација, али она ипак омогућава свим странама да се ‘испразне’. У овој фази наших односа такав формат је једноставно неопходан“, каже Андреј Сушенцов. „Штавише, прекид односа са ПССЕ имао би важан симболички значај. Он би показао да је наш конфликт са ЕУ дугорочан, да се ми крећемо у различитим правцима и да постајемо стратешки противници у 21. веку.“

Учешће у ПССЕ важно је и због тога што Москва нема тако много форума на којима може изнети своје ставове тако да се њено мишљење прочује. Најзад, по Косачовљевим речима, у праламентарним скупштинама Савета Европе и ОЕБС-а има много људи који су наклоњени Русији, и уопште људи који трезвено размишљају. „Они су у данашњој ситуацији гурнути у други план, али то уопште не значи да их сада има мање или да их уопште нема. Њих не треба губити из вида, са њима треба разговарати, треба их убеђивати, тражити нове додирне тачке и заједничке теме“, истиче сенатор.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“