Како пити вотку са Русима и преживети?

Две најчешће грешке странаца који покушавају да пију вотку са Русима: чашица без мезета и прављење алкохолних коктела. Извор: Lori / Legion Media.

Две најчешће грешке странаца који покушавају да пију вотку са Русима: чашица без мезета и прављење алкохолних коктела. Извор: Lori / Legion Media.

Многи странци су се у Русији суочили са следећим проблемом: у разним важним ситуацијама - од пословних преговора до прославе Нове године - из пристојности треба попити неколико чашица вотке. Међутим, док њихови руски партнери ово изводе без већих проблема, сироти странац често једва остаје жив. Стога вам „Russia Beyond“ објашњава како да се на прави начин припремите за новогодишњу гозбу.

Необичну способност Руса да попију велику количину вотке многи објашњавају посебном структуром руског организма. Сами Руси, међутим, кажу да та способност нема никакве везе са биологијом, него је везана пре свега за руску традицију.

Руски бизнисмен Артјом Минајев често позива странце на пословни разговор у московске ресторане и сматра да они не умеју да пију вотку.

„Највећи проблем Европљана, Кинеза и Американаца је у томе што они уз пиће не конзумирају мезе (рус. закуска). Зато већ после друге или треће чашице са њима уопште није могуће разговарати о послу! Руси воле вотку зато што она заиста загрева организам, а одлично се слаже и са руском кухињом“, каже Артјом. „Када пијеш вотку, обавезно мораш да је ‘пресецаш’ производима са доста масноће, па макар то била и обична павлака! Уз вотку треба јести кувани или пржени кромпир, хлеб, кобасицу, сиреве и маснију рибу! Постоји много варијанти да се направи мезе које није скупо, а помаже човеку да се не напије.“

Постоје и друге тајне

Многи Руси уочи новогодишње прославе попију по једно сирово јаје. Кажу да је то најбољи начин да човек издржи овај празник и да од стола устане трезан. Лекари се, међутим, категорично противе таквом методу, јер су сирова јаја најчешћи преносилац салмонеле. Ако нисте сигурни у квалитет јаја, можете попити обичну велику кашику јестивог уља.

„Био је то мој први долазак у Москву. Темељно сам се припремио за прославу Нове године са пријатељима моје девојке. Прочитао сам да масноће успоравају апсорпцију алкохола и зато сам попио неколико кашика уља и појео два кромпира. Тешко је поверовати, али остао сам трезан иако сам попио пуну флашу вотке сумњивог порекла!“, каже Мексиканац Сантјаго Фонсека. Масноће помажу човеку да се не напије, али то није довољно. Важно је и да се не преједе, и да не једе много хлеба, тестенина и слаткиша, јер то изузетно оптерећује јетру, тако да она не може да разграђује алкохол.

Анастасија Кнежевић живи у Сибиру (на руском: „Сибирјачка“) и у својој продавници продаје много врста вотке. Она све време мора да објашњава странцима како се у Сибиру пије вотка.

Анастасија Кнежевић са производима који помажу странцима да преживе сибирску Нову годину. Фотографија из приватне колекције.

„Мислим да је проблем странаца у томе што они праве коктеле, а и вотку пију само помало. Ја им све време говорим да треба пити наискап, а затим ваздух издувати кроз нос, а не кроз уста. Управо на тај начин Руси могу да попију веома много вотке и да остану живи“, смеје се Анастасија.

Артјом Минајев сматра да странац на руском слављу треба да покаже своју дружељубивост, а за то је потребно да попије прве две-три чашице. После тога може да прескочи неколико чашица и скупи снагу за наставак славља.

„Чим је странац поново спреман да попије чашицу, треба да узме флашу и напуни чашице свим присутнима. Имао сам случај када је један Јапанац цело вече точио вотку само у своју чашицу. То је било толико нетактично, да више нико нигде није хтео да га позове. Узгред, он није ни успео да са партнерима потпише важне уговоре због којих је и допутовао у Москву“, прича Артјом Минајев.

Ако вам нису помогли сви ови савети које дају Руси, онда послушајте још један савет који вам даје „Russia Beyond“. Ујутро после славља попијте на празан стомак чашу слане воде или воде из туршије. То је најделотворнији древни народни рецепт од мамурлука и главобоље.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“