Доба Мајдана

О Мајдану

„Када је Мајдан почињао, писао сам о њему као о побуни из прошлости. На Мајдану се говорило: Бандера ће доћи и ред ће завести.

У тој идеји нема никаквих снова о будућности, постоји само историјат братоубиства. Зашто треба да дође Бандера, а не генијални Корољов, који се родио у Украјини и пробио се у космос? Зар се може замислити да људи у Италији кажу како ће Мусолини доћи и завести ред?

На Мајдану се говорило и то да је за све крив Јанукович. Њега су жигосали као крвавог диктатора, али тек када није потписао асоцијацију са Европском унијом. Пре тога је третиран као херој, јер је његова влада направила толико корака према Европи колико није читава Украјина за 20 година.

Сада се прича да је Мајдан био револуција достојанства, али у чему је њено достојанство, када људи у нашим селима једва преживљавају, а старице су принуђене да узимају хлеб на вересију и да га плаћају кад стигне пензија? То се дешава и у западној и у источној Украјини. Мајдан је уназадио Украјину за 10 година...“

„...Када је почео Мајдан, његов најјачи и најкохезивнији елемент је био украјински национализам. Многи нису доживљавали Мајдан као револуцију против корупције или социјалне неправде, како се прича у Европи, него као националну револуцију. Та снажна компонента националне револуције била је доминантна, и да није ње било тешко да бисмо могли поднети ондашњи режим. Многи су говорили: најзад смо ми нација, узећемо власт у своје руке и држаћемо се што даље од Москве.“

О рату и о Русији

Више о руско-украјинским односима

„Украјина се увек поносила тиме што је стекла независност без једног јединог пуцња и што 70 година није било крвопролића. Сада сваки дан овог глупог рата кошта 80 милиона гривни.

Боље би било да је неко украо тај новац, бар га не би потрошио на разарање. Смислили су да је Русија за све крива и не желе да схвате да Русији рат није потребан. Русија је гигантска земља са масом својих проблема.

Када је Мајдан почео у децембру, Русија је потписала уговор о кредиту за Украјину у висини од 17 милијарди. Није ваљда Путин хтео да заузме Украјину тако што јој даје кредит?“

О историјској увреди

„...Корене свега што се догодило са Кримом и што се дешава у Донбасу треба тражити у историји. Када је Хрушчов дао Крим Украјинској Совјетској Социјалистичкој Републици (УССР), житељи полуострва су били увређени, и та увреда је остала у њиховим душама. Руси су говорили: Крим је поклоњен, али људи се не могу поклањати. Крим је после распада СССР-а постао болно питање. Становници Крима су почели упорно да говоре о томе како желе назад у Русију. Ту је Украјина морала да спроводи толерантнију политику, да људи не примете притисак на њихову културу.

Поред тога, Украјина је на Криму у два наврата прекршила правила игре. Два пута је западни део украјинског политичког естаблишмента применио силу. Било је то 2004. и 2007, када је Јушченко потписао указ о распуштању парламента, иако по закону није имао право на то. Оба пута је исток попустио, а трећи пут је ‘пукао’, и резултат су Крим, Одеса, ДНР... Акција увек изазива реакцију.

Ако неко за акције на Мајдану каже да су то 'мирни протести', онда он мора да се помири са тиме да се такви 'мирни протести' могу организовати и у Доњецку и Луганску. Уместо тога, Кијев је почео да спроводи војну операцију. Прво што сада треба учинити јесте да се заустави рат, и ја видим да ће он ускоро престати, јер је Украјина исцрпeла свој потенцијал.“

О национализму

„Први пут за 23 године на власт је дошла екипа која не скрива своју антируску позицију и која нема другу идеологију осим Бандерине. Специфичност украјинског национализма је његова идентичност са русофобијом. Јушченко је био обичан украјински националиста, и то прилично ограничен, а око њега су били неки типови са недефинисаним ставовима.

Данашња украјинска влада састоји се од различитих компонената. Има убеђених националиста, који су спремни да трпе сва искушења само да се одвоје од Москве. Али у Влади углавном седе страшно прагматични људи, којима су у животу најважнији каријера и бизнис.“

Ко су бандеровци?
У руским медијима се приликом описивања стања у Украјини редовно могу срести изрази попут „бандеровци на власти“ и „заштита руског становништва од неонациста из западне Украјине". Западни медији ове фразе обично преносе са иронијом, као неозбиљно преувеличавање. Међутим, ови изрази су итекако основани. Ко су, дакле, украјински „неонацисти“ и на какве се своје хероје из доба Другог светског рата позивају?

„...Да ли има много симпатизера националиста? Да, има их много. Пре само три године реч ‘национализам’ је изазивала негативне асоцијације. Сада се појмови патриотизма и национализма све више зближавају. Можда због тога што хладнокрвним ставом, без екстремистички настројених момака, не бисмо победили Јануковича...“

„...Примедбе да сада у Украјини постоји неофашистички режим имају основа, јер екстремни радикали утичу на владу, излазе на улице и служе у батаљонима.“

О реформама

„Ако је било неких промена, било их је за време Горбачова: земља се распала, али је ипак остала Заједница независних држава са заједничком армијом и са готово заједничким финансијским системом.

Од тада је прошло преко 20 година, променило се 20 влада, и свака је покретала нове реформе, али нема никаквих позитивних промена. Кажу да је код нас капитализам. Али капиталиста ништа неће рушити, јер је све сам стварао, а код нас у суштини нико ништа не ствара. Садашња влада је нестручнија од свих претходних, а парламент ће бити најстрашнији, јер ће у њему бити некакви оружани јуришници који немају никакве везе са државом. Некомпетентност и незнање су страшна сила у политици.“

О будућности

„Украјину чека катастрофа, и то лоша или веома лоша. Све се може завршити распадом земље. Највероватније неће бити ширења ратних дејстава. Вероватно ће се стране договарати и биће формирана некаква тампон-зона, која ће се претворити у црну рупу, каква је у првој фази била Босна и Херцеговина. И кроз њу ће се кријумчарити свашта, од наркотика до вотке и цигарета.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.