Амбасадор Славенко Терзић: Србија још увек није искористила могућности споразума о слободној трговини са РФ потписаног 2000, и то сопственом кривицом. Извор: Александар Натрускин / РИА „Новости“.
О српским компанијама у Русији
Амбасадор Србије у Русији истакао је да су наше две земље имале плодне односе у доба Југославије и СССР-а. Тада су српски, тј. југословенски производи били препознатљив бренд, утолико пре што је конкуренција била прилично слаба. Према његовим речима, „у садашњој ситуацији је за подршку српских производа у Русији неопходно пре свега повећати производњу у самој Србији. Потребно је да обим те производње постане део разговетног и јасног плана наше сарадње. Треба повећати обим руских инвестиција у српску пољопривреду и олакшати превоз наших производа.“
Исто толико је, по Терзићевом мишљењу, важан и рад на рекламирању и маркетингу српских производа. У контексту антируских санкција Србија је повећала извоз појединих производа. На пример, увоз јабука у Русију повећан је за 70% и захваљујући томе су српски произвођачи зарадили око 300 милиона долара. Па ипак, санкције неће бити вечне, истакао је амбасадор, и зато Срби „треба озбиљно да се припремају за продор на руско тржиште“.
Терзић је током конференције за новинаре истакао да између наших двеју земаља постоји споразум о слободној трговини, који је потписан 2000. Он даје Србији веће могућности, али „нажалост, Србија их још увек није искористила, и то сопственом кривицом“.
О санкцијама и суверенитету Србије
„Са наше стране неће бити никаквих санкција према Русији. Ми чак и не разматрамо то питање. Србија је готово потпуно окружена земљама ЕУ и НАТО-а, али наша политика и наш Устав јасно су дефинисани у смислу војне и политичке неутралности, и ми ћемо на томе инсистирати“, нагласио је српски амбасадор.
Поред тога, Србија је заинтересована за добросуседске односе између Русије и ЕУ: „Природан развој међународних односа подразумева нормалне економске и културне односе са Руском Федерацијом. Не могу да замислим Европу без Руске Федерације, без руске културе, без руске цивилизације. Руска култура, књижевност, музика и уметност – све је то део европске цивилизације. Европа, у ширем смислу тог појма, не постоји без Русије.“
О интеграцији Евроазијске економске уније и Европске уније
Од 1. јануара ступа на снагу споразум о Евроазијској економској унији (ЕАЕУ). Са једне стране, Србија преговара о чланству у ЕУ, а са друге жели да сачува односе са РФ и ЕАЕУ. „Излаз из тог својеврсног ћорсокака може бити, како често понавља министар спољних послова Русије Лавров, у 'интеграцији интеграција', тј. у интеграцији Европске уније и Евроазијске економске уније. Та теза одражава интересе читаве Европе и Русије, јер њена реализација омогућава слободан економски простор од Атлантика до Владивостока. У оквиру тог простора ће бити концентрисан потенцијал развоја између Запада и Истока“.
Подсећамо да је Сергеј Лавров крајем новембра истакао да је неопходно радити на изградњи јединственог економског и друштвеног простора између Европске уније и Евроазијске економске уније, и изнео је предлог да се покрену преговори о стварању зоне слободне трговине између Царинске уније и ЕУ. Шеф руске дипломатије планира да ту идеју предложи на следећем заседању министара спољних послова земаља-чланица ОЕБС-а, планираном за почетак децембра у Базелу.
О „Јужном току“
„Изградња ‘Јужног тока’ има национални, регионални и европски значај – то је веома важно нагласити. Због тога су за изградњу овог гасовода нарочито заинтересоване Мађарска, Бугарска, Србија и Аустрија, а затим и остале земље: Италијани, Французи и Немци. ‘Јужни ток’ је гаранција енергетске стабилности не само Србије, него и читаве Југоисточне и Централне Европе.“
О енергетици и толинг аранжманима
„‘Гаспром њефт’ је уложио доста инвестиција, али ми очекујемо још веће инвестиције у сфери енергетике, и сада се о томе преговара. Чини ми се да је сфера енергетике најуноснија област за руске инвестиције.“
Што се тиче обнављања испоруке „Гаспромовог“ гаса Србији, српски амбасадор је скренуо пажњу на то да обновљена примена толинг система, који подразумева постојање посредника, може обезбедити нижу цену гаса, и може се позитивно одразити на решавање овог питања. Почетком октобра се министар спољних послова Ивица Дачић већ обратио „Гаспрому“ са таквом молбом.
„Ако будемо добијали гас по поменутој шеми, то ће омогућити квалитетну производњу и више радних места у српској компанији“, закључио је амбасадор.
Толинг механизам у Србији
Толинг механизам се састоји у следећем: фирма-посредник склапа са фабриком толинг уговор, према коме та фирма финансира извоз сировина и њихову прераду, и плаћа рад фабрике, с тим што је она уједно и власник производа добијених од тих сировина.
„Гаспром“ је по толинг шеми испоручивао гас предузећима хемијске индустрије преко српског посредника „Russian-Serbian Trading Corporation a.d.“ (RST). Поменута компанија је затим тај средњоазијски гас, за који се Русији не плаћа царинска такса, по толинг шеми испоручивала „Метанолско-сирћетном комплексу“ у Кикинди, као и панчевачкој „Азотари“.
Компанија RST је почела да ради 2010. Међутим, „Гаспром“ је већ најавио кампању ослобађања од посредника у извозу. Акционари RST су швајцарске компаније „Gazprom Schweiz AG“ из града Цуга (25,05%) и „A-Energy Holding SA“ из Лугана (74,95%). У јуну је заменик председника управног одбора „Гаспрома“ Александар Медведев на питање ко су власници компаније „A-Energy Holding“ рекао да уопште не зна за компанију RST и због тога не може одговорити на питање.
Према подацима агенције Dun & Bradstreet, RST има четири запослена, а 2013. је инкасирала 281 милион долара, док је чиста добит ове компаније готово удвостручена и износи 31 милион долара.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
