Патријарх Кирил у Србији: споменици, награде и историја

Посета патријарха московског и целе Русије Кирила Београду од 14. до 16. новембра, као и увек, није била само важан догађај за вернике, него и упечатљив политички догађај, будући да је патријарх РПЦ маркантан коментатор актуелних проблема како духовне, тако и политичке природе. Ово утолико пре што је терен за политичку обојеност посете руског патријарха припремљен пре месец дана посетом председника Русије Владимира Путина поводом 70-годишњице ослобођења српске престонице од нацистичких завојевача.

После заједничког молебана, који су поглавари РПЦ и СПЦ одслужили 14. новембра у саборној цркви арханђела Михаила непосредно по доласку патријарха Кирила у Београд, патријарх Иринеј се захвалио Русији за помоћ у обнављању светиња у Призрену и другим градовима Косова и Метохије. Патријарх Кирил је у својој беседи истакао да је садашња посета за њега посебна, јер је поред заједничке молитве братских народа посвећена и „сећању на славне странице наше заједничке историје и разматрању планова за будућност“.

Почасни докторат

Патријарх Иринеј: Када нам Руси нису помагали, нису нам ни одмагали
У интервјуу који је уочи тродневне посете патријарха РПЦ Кирила Београду дао „Руској речи“, патријарх СПЦ Иринеј говори о плановима за будући сабор православних цркава, споменицима Русији и Русима у Србији, осликавању храма св. Саве и руско-српским односима.

Затим је у ректорату Београдског универзитета одржана церемонија уручења патријарху Кирилу дипломе почасног доктора honoris causa (из теолошких наука), после чега је у просторијама најстаријег универзитета у Србији отпевана химна „Gaudeamus“. Патријарх је у пригодном говору истакао да је у садашњој сложеној међународној ситуацији нарочито важно развијати и јачати везе између наших народа, јер чврста основа тих веза „није само у нашој заједничкој историји и култури, него и у заједничком погледу на многе проблеме и изазове савременог света, карактеристичном за наше народе, у заједничком погледу на свет који је формиран захваљујући православној вери“. Председник Србије Томислав Николић честитао је поглавару РПЦ на звању почасног доктора и захвалио за помоћ у отклањању последица мајских поплава у Србији, када су руске епархије и манастири прикупили 400 хиљада евра.

Српски председник је подсетио и на друге показатеље од пре сто година: „У Србији је 30 хиљада руских војника ратовало раме уз раме са Србима током Првог светског рата. Русија тада није пружала Србима само војну, него и економску помоћ, иако је у том тешком времену и њој самој била потребна помоћ.“ Патријарх Кирил је одговорио: „Било је јуначких и трагичних страница у нашој заједничкој историји. Али на тим страницама никада није било никаквих конфликата између Србије и Русије. Или смо заједно побеђивали и радовали се, или смо заједно страдали. То је и борба за ослобођење Балкана од османлијског ропства, и Први светски рат као крајње тешка страница историје, и егзодус Руса, између осталог и у Србију, где су пронашли своју другу отаџбину, и борба против фашизма, и ослобођење Београда“.

Приликом сусрета је покренуто и актуелно питање савремене интерпретације историјских догађаја. „Историја се не може ревидирати, мада се појединци труде да то учине и у Србији, на територији бивше Југославије, и на територији бившег Совјетског Савеза. Понекад и децу уче по ревидираним уџбеницима, мислећи да ће се појавити ново поколење и да ће оно заборавити странице историје које нису повољне са гледишта данашњих политичких изазова“, рекао је патријарх Кирил српском председнику. Истог дана се председник владе Србије Александар Вучић захвалио патријарху РПЦ за подршку и помоћ српском народу и СПЦ у изградњи храма светог Саве у Београду.

„Чврста основа узајамних симпатија“

„Посета патријарха РПЦ потврђује да се билатерална политичка, економска и културна сарадња ослања на чврсту основу узајамних српско-руских симпатија“, каже Георгиј Енгељгарт, сарадник Института за славистику Руске академије наука. „Осим тога, Русија као и раније памти страдање Срба на Косову и Метохији“, додаје Енгељгарт.

Поглавари СПЦ и РПЦ су 15. новембра посетили манастир Раковицу, у коме су сахрањени српски патријарси Димитрије и Павле. Ту су обавили разговор у коме су се дотакли тема билатералне сарадње, између осталог и у вези са припремом Свеправославног сабора. Истог дана је патријарх Кирил освештао Руско гробље у Београду. То је у Европи највећа некропола руских војника палих на фронтовима Првог светског рата. Гробље је рестаурисано новцем који је издвојила Руска Федерација из државног буџета, уз активну финансијску подршку компаније „Гаспром њефт“. Освећењу некрополе присуствовали су руководилац „Россотрудничества“ Константин Косачов, представници владе и културни радници РФ.

Затим је патријарх Кирил посетио изложбу „Русија и Србија: историја духовних веза од 14. до 19. века“. Експозиција је састављена од материјалних доказа о везама између двеју земаља. То су званични документи, повеље, укази, рукописи, писма и дневници савременика, слике и фотографије. Први пут су изложени поједини експонати из Државног архива РФ: фотографије српских кнезова, диплома српског друштва Црвеног крста коју је добила велика кнегиња Александра Петровна за помоћ рањеним и болесним борцима, као и извештај српског добротворног друштва у Одеси. Истог дана у вечерњим сатима патријарх московски и целе Русије Кирил одслужио је јутрење у подворју Руске православне цркве у Београду.

Поглавари РПЦ и СПЦ одслужили су 16. новембра литургију у храму светог Саве, после чега је патријарх Иринеј уручио патријарху Кирилу највишу награду СПЦ – Орден светог Саве првог реда. Руски патријарх је са своје стране поклонио храму светог Саве делић моштију Александра Невског са речима: „Присуство ових моштију у Србији још више ће ујединити наше народе и учврстити нашу духовну везу“.

Више о православљу у Русији

Затим су патријарси отишли на освећење споменика руском императору Николају II у центру српске престонице. Монумент је пре месец дана довезен из Русије као поклон Србији у знак сећања на догађаје од пре једног века, када је руски цар подржао Србију и увео своју земљу у Први светски рат. Ово је једини споменик подигнут овом руском императору. Такав споменик не постоји нигде другде у свету, па чак ни у Русији. Увече истог дана патријарх Иринеј уприличио је у Београду свечани пријем у част посете патријарха московског и целе Русије Кирила Србији, после чега је гост отпутовао на аеродром.

„Билатерални односи су се активно развијали током свих протеклих година, стално је растао промет робе, као и руске инвестиције у економију Србије. Због тога се и садашњи ниво активности потпуно уклапа у ту тенденцију. Друго је питање што он сада изразито пада у очи у контексту захлађења односа између Русије и Запада због украјинске кризе. Србија је једна од ретких земаља Европе која је избегла увођење било каквих санкција Русији“, коментарише Георгиј Енгељгарт повећану пажњу Русије према Србији. По речима патријарха Кирила, „односи између РПЦ и СПЦ имају за циљ да сачувају духовне и културне темеље народа, а власти, било у Русији или у Србији, треба да спроводе политику која неће срушити те темеље“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.