Патриотизам кроз видео-игрице

Војноисторијске онлајн игре су један од најефикаснијих начина да деца сазнају историју своје земље. Извор: Росијска газета.

Војноисторијске онлајн игре су један од најефикаснијих начина да деца сазнају историју своје земље. Извор: Росијска газета.

Млади грађани Русије сада се васпитавају у духу патриотизма и помоћу војноисторијских видео-игара. Та врста електронске забаве не само да помаже у образовању деце, него доноси и велики приход компанијама које програмирају такве игрице.

Летећи метак се зарива у џак близу хаубице. Пројектил експлодира у ваздуху, од чега се авион заљуља удесно. Црвеноармејац на успореном снимку баца свежањ граната на нацистички тенк. Све се то дешава уз савремену обраду класичне песме из ратног доба. Видео-клип „Победа ће бити наша“ рекламира компјутерску игру „War Thunder“ коју је програмирала компанија „Gaijin“. За месец дана је тај видео-клип на Јутјубу имао скоро 4 милиона прегледа. То је само један од многих показатеља како војноисторијске видео-игре постају све популарније у Русији.

Сазнати историју

Војноисторијске онлајн игре су један од најефикаснијих начина да деца сазнају историју своје земље. Скоро свака игра која је везана за историју већ има образовну функцију, објашњава за „Руску реч“ Антон Панков, директор маркетинга руског огранка белоруске компаније „Wargaming“. Ова компанија је програмирала војноисторијску игру „World of Tanks“ („Свет тенкова“) која је популарна и у Русији, и у иностранству.

Велики свет тенкова

Према подацима које износи компанија „Wargaming“, на њеном руском кластеру (у Заједници независних држава) регистровано је преко 30 милиона корисника. Сваког дана, у време највеће посећености сајта, игру „World of Tanks“ на руском кластеру у онлајн режиму истовремено игра 700-800 хиљада гејмера, а толико становника имају градови као што су Краснодар или Тољати.

Ту функцију су у доба СССР-а имали кружоци авионског и бродског моделарства при Добровољном друштву за сарадњу са копненом армијом, авијацијом и морнарицом (ДОСААФ), као и други војнотехнички спортови, објашњава Сергеј, потпуковник у пензији и отац дванаестогодишњег гејмера. У тим кружоцима су деца стицала знања о конструкцији авиона и бродова, учила су да их сама конструишу, учила су историју авијације и морнарице, пре свега домаће. Тако је омладина васпитавана у духу патриотизма.

Сада те информације деца могу сазнати из игара. „Ми дајемо гејмерима јединствену информацију о војној техници која је коришћена у борбеним дејствима. Наши гејмери се кроз игру упознају са машинама, а преко нашег сајта, друштвених мрежа и видео-канала сазнају занимљиве историјске чињенице“, објашњава Антон Панков.

Он каже да је образовна и патриотска компонента присутна како у самим видео-играма, тако и у офлајн иницијативама компаније, али напомиње да се компанија труди да у својим пројектима не буде ни на једној страни у познатим историјским конфликтима (на пример, у Другом светском рату).

Битка у офлајн режиму

Видео-игре су као производ индустрије забаве постале веома популарне у Русији крајем 1990-их, и њихова популарност расте из године у годину. Према подацима за 2013. које износи агенција „Insight ONE“, ову забаву је практиковало 58% грађана Русије (око 80 милиона људи), док је годину дана раније њихов број према различитим изворима износио од 40 до 46 милиона људи. Поменута агенција је проценила да је 2013. индустрија видео-игара у Русији инкасирала 35,4 милијарде рубаља (нешто више од милијарду долара по тадашњем курсу).

Расте и број поклоника жанра војноисторијских игара, јер је тај жанр близак и разумљив аудиторији свих узраста, рекао је за „Руску реч“ Антон Јудинцев, генерални директор руске компаније „Gaijin Entertainment“, која је програмирала војноисторијску игру „War Thunder“. Просечан узраст љубитеља војноисторијских игара је 25-27 година, а то значи да многи виртуелни пилоти и тенкисти већ имају преко тридесет година. Родитељи све више играју заједно са децом, схватајући такву игру као начин да се у детету пробуди интересовање за историју своје земље.

Поред популарних игара позвођачи активно раде и у офлајн режиму: сарађују са војноисторијским музејима, учествују у рестаурацији војне технике и на разне друге начине култивишу интересовање за тему Великог отаџбинског и Другог светског рата. На пример, заинтересовани могу да преузму моделе за склапање тенкова од папира са сајта видео-игре „World of Tanks“ и да њима украсе свој радни сто.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“