Русија и Немачка се сложиле око „минског формата“

Шеф дипломатије Немачке Франк-Валтер Штајнмајер је, пре него што је стигао у Москву, посетио Кијев, где је одржао преговоре са руководством Украјине о опцијама за решавање кризе на југоистоку земље. Штајнмајер је изразио спремност ЕУ да Украјини пружи економску и политичку подршку и да усвоји формат за даље регулисање кризе који би био прихватљив за власти у Кијеву. Јацењук је истакао да се Кијев залаже за обнављање „женевског формата“. На преговорима Штајнмајера у Москви са Владимиром Путином и Сергејем Лавровом стране су се сложиле да је „мински формат“ најделотворнији и да зато од њега не треба одустати.

Тимофеј Бордачов, директор Центра за европска и међународна истраживања Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“:

Мински формат значи директне преговоре непосредно између страна у украјинском конфликту, што је његова основна предност. Женевски формат је превазиђен, јер Русија није страна у конфликту и Москва нема о чему да се договара са странама које учествују у конфликту у Украјини.

Андреј Кортунов, генерални директор Руског савета за међународна питања:

Преговори у Минску су најприхватљивији формат. Али, док води преговоре о будућности југоистока земље, за Кијев је важно да решава социјално-економске проблеме. У контексту заоштравања унутрашњеполитичке борбе између Петра Порошенка и Арсенија Јацењука преурањено би било очекивати да ће нови преговори о статусу Донбаса донети неке резултате.

Јуриј Фјодоров, политиколог, члан Савета ПИР-Центра (Центар за политичка истраживања Русије):

Москва инсистира на формату из Минска како би навела Кијев да дефакто призна резултате избора од 2. новембра, а власти у Донбасу као легитимне представнике становништва на овим територијама. Она такође покушава да примора украјинску власт и ЕУ да на себе преузму решавање социјалних проблема у Донбасу.

Али стратешки циљ Кремља је да рејоне који нису под контролом Кијева сачува у саставу Украјине. Пре или касније донбаски лидери ће на неки начин постати део украјинског политичког естаблишмента, што ће за Москву бити снажна полуга за вршење притиска на Украјину, између осталог и са циљем њене даље федерализације. ЕУ пристаје на сваки формат преговора, који може да спречи војне сукобе и да онемогући увођење нових санкција против Русије. Питање о статусу Донбаса за Европљане је од другостепеног значаја.

Више о руско-украјинским односима

У најтежем положају се налазе украјинске власти. Руководство Украјине схвата да је задржавање Донбаса у саставу Украјине бесмислено: непријатељски настројено становништво, нужност да се ресурси троше на обнову и модернизацију индустрије и инфраструктуре. Али Кијев не може отворено да одустане од Донбаса, а, с друге стране, није у стању да угуши сепаратистичку побуну. То објашњава став Јацењука, који жели да се преговори у женевском формату сведу на питање о повлачењу руских снага, разграничењу, као и о решавању проблема доњецког аеродрома и склањању тешког наоружања даље од линије разграничења. То би фактички значило одустајање од Донбаса и, такође, од одговорности за положај становништва региона који нису под контролом Кијева.

Преговори ће се одржати у модификованом минском формату. Кијев ће инсистирати да се реализују ранији договори и да се избори од 2. новембра прогласе за неважеће. Москва на то може да пристане, али за донбаске лидере то је неприхватљиво. Питање је да ли ће Москва лидере у Донбасу желети да има под апсолутном контролом. То зависи од тога чији утицај у Кремљу ће превладати.

Никита Мендкович, стручњак аналитичке агенције „Спољна политика“:

Главни недостатак септембарских минских договора је непоштовање одлуке о обустављању војних дејстава, што не одговара проруским снагама. Данас борбена дејства поново достижу пун замах. Добровољци изјављују да се примирје крши свакодневно 10-20 пута. Најважнија ствар за самопрокламоване ДНР и ЛНР је да кијевске власти признају њихову територију у границама административних области и да војску повуку иза те линије разграничења. Њима је свеједно у каквом ће формату то бити постигнуто – минском или женевском. Самопрокламоване ДНР и ЛНР нису субјекти светске политике и зато су заинтересоване за локалне резултате преговора, који би дефинисали њихов опстанак. Али чак и ако преговори буду обновљени, тешко да ће Кијев на то пристати.

Росијскаја газета. Сва права задржана.