„Спутник“ за нови поглед на свет

Дописништва „Спутника“ већ су основана у 17 земаља, укључујући и постсовјетски простор. Извор: Алексеј Филипов / РИА „Новости“.

Дописништва „Спутника“ већ су основана у 17 земаља, укључујући и постсовјетски простор. Извор: Алексеј Филипов / РИА „Новости“.

Међународна информациона агенција „Русија данас“ је 10. новембра представила свој нови медијски пројекат за инострану јавност - „Спутник“. „Спутник“ је међународна информациона мрежа која свој садржај неће производити у Москви, него у различитим градовима света. Генерални директор МИА „Русија данас“ Дмитриј Кисељов је изјавио да је циљ пројекта „да светској јавности представи алтернативни поглед на светске догађаје, који није формиран под утицајем западних мас-медија“. Страни медији „Спутник“ виде као један од покушаја Кремља, предузетих почетком украјинске кризе, да модернизује и прошири свој „пропагандни апарат“.

Међународни мултимедијални пројекат „Спутник“ чиниће информациона агенција, Интернет сајт SputnikNews.com, прес-центар и мрежа радио-станица које ће емитовати програм на 30 језика из 34 земље света. Главна карактеристика новог информационог медијског пројекта за иностранство, према речима његових креатора, биће то да се садржај неће производити у Москви, него на локацијама где се догађаји одвијају. Дописништва „Спутника“ већ су основана у 17 земаља, укључујући и постсовјетски простор. Радио „Спутник“ је 11. новембра почео емитовање у Грузији.

Агенција [МИА „Русија данас“] има за циљ да поново успостави праведан однос према Русији као значајној земљи света са добрим намерама.

Дмитриј Кисељов, директор МИА „Русија данас“

„Спутник“ обједињује десетине сајтова, а користиће и капацитете радио-компаније „Глас Русије“, која је почев од 1929. емитовала програм за иностранство о животу у Русији, а расформирана је у децембру 2013. указом председника „О неким мерама за повећање ефикасности делатности државних медија“. На основу истог указа ликвидирана је Руска информациона агенција „Новости“, највећа међународна информациона агенција, основана 1941, која је светске и руске медије снабдевала оперативним информацијама о Русији. Уместо ње је основана Међународна информациона агенција „Русија данас“.

МИА „Русија данас“ је почела са радом у децембру 2013. Агенција има за циљ да страној јавности представи не само и не у толико мери вести о Русији, колико да о међународним догађајима извештава узимајући у обзир руску тачку гледишта. На челу агенције је новинар који се бави сфером међународних односа Дмитриј Кисељов, а главни уредник је Маргарита Симоњан. Западни медији Кисељова и Симоњан описују као „главне пропагандне стручњаке Кремља“.

Објашњавајући мисију МИА „Русија данас“ Кисељов истиче: „Агенција има за циљ да поново успостави праведан однос према Русији као значајној земљи света са добрим намерама.“ О новом медијском пројекту „Спутник“ Симонјан је рекла: „Нова медијска агенција ће понудити аналитичке емисије, разговоре са стручњацима и забавни програм са специфичним избором тема и углом посматрања, а пре свега - са другачијим схватањем света“.

„Необјективни“ RT


RT постао доступан свим грађанима Аргентине
Русија и Аргентина су постале још ближе једна другој: председници ових земаља дали су знак за почетак емитовања руске телевизије RT (ранији назив „Russia Today“) у јужноамеричкој држави. Руски канал је укључен у државну телевизијску мрежу Аргентине, доступну свим грађанима. Како је истакла Кристина де Киршнер, овај догађај је реализација жеље Русије и Аргентине да комуницирају „без посредника“.

Главни ресурс МИА „Русија данас“ је двадесетчетворочасовни информациони ТВ канал RT, који се емитује из Москве у преко 100 земаља света на енглеском, арапском и шпанском језику и који је доступан за 700 милиона гледалаца. У Вашингтону и Лондону ова ТВ станица има своје сопствене студије, одакле емитује програм. Канал је више пута номинован за међународне награде у сфери новинарства. Међутим, однос према њему у међународном новинарству није једнозначан. RT се често упоређује са западним таблоидима и више пута је оптужен за необјективно извештавање о међународним догађајима. Тако је 10. новембра британска медијска регулативна агенција „Ofcom“ оптужила RT да „пристрасно извештава о догађајима у Украјини и да заступа искључиво позицију руских власти“. Маргарита Симоњан је одбацила ове оптужбе и изјавила да у њима види „покушај да се утиче на уређивачку политику канала“.

Неки страни аналитичари су укидање радио-станице „Глас Русије“ и Информационе агенције „РИА Новости“ и истовремено оснивање МИА „Русија данас“, која обједињује различите руске медијске ресурсе, протумачили као покушај Кремља да Русију позиционира као главни антиамерички глас. То је у Европи изазвало дискусију о томе да ли треба обновити емитовање руског програма на страним језицима, с обзиром да је овај програм, бар се тако чинило генерацији 1990-их, са окончањем Хладног рата изгубио на актуелности.

ТАСС је први

Најстарија државна информациона агенција, која у Русији функционише од 1904, је Информациона агенција „ТАСС“. Током Великог отаџбинског рата у агенцији ТАСС је основана специјална фронтовска редакција. Многи дописници агенције су извештавали из првих борбених редова.

Агенција је 1992. променила име у ИТАР-ТАСС, али је у септембру 2014. у процесу поновног брендирања вратила ранији историјски назив ТАСС. Агенција покрива руску и међународну тематику и поседује врло разгранату мрежу дописника у 70 регионалних центара и дописништава у Русији и у 63 земље света. Медијски садржај агенције ТАСС је доступан на 6 страних језика: руском, енглеском, француском, немачком, шпанском и арапском. А фото-архив агенције располаже са неколико милиона фотографија и фото-негатива.

„Пропаганда је синоним за лоше новинарство“

Велики руски медијски ресурс представља и међународни пројекат листа „Росијска газета“ „Russia Beyond the Headlines“ (RBTH) који постоји од 2007, и чији је део „Руска реч“. RBTH има за циљ да повећа руско присуство у страним медијима тако што у 23 земље објављује штампане прилоге, који се дистрибуирају као додаци у водећим светским листовима. Овај ресурс се разликује од других по томе што стране читаоце информише не само о руским проблемима, о историји, култури, традицији, туризму, него и о међународним догађајима у којима Русија учествује. Основни принцип рада је оријентација ка стандардима, принципима и традицијама квалитетног новинарства у земљама у којима се додатак објављује. Преко 70% публикација чине оригинални материјали, а остатак се преузима од водећих руских медија, преводи се и прилагођава стандардима партнерских листова. Издавач RBTH Јевгениј Абов каже: „Материјали руских штампаних медија ретко се преносе у страној штампи, јер новинарске традиције у Русији и у иностранству се разликују. Током заједничког рада са страним партнерима, који су се у почетку прибојавали да ће доћи до пристрасног извештавања, успели смо да их уверимо да је пропаганда само синоним за лоше новинарство. Ми, RBTH, говоримо о Русији на језику квалитетног новинарства, које не дозвољава да се заступа само једна позиција, а да се игноришу други ставови и тачке гледишта.“

Прилози RBTH се објављују у 23 земље у облику додатка у 29 утицајних страних листова, међу којима су „New York Times“, „Wall Street Journal“ и „Washington Post“ у САД, „Figaro“ у Француској, „Handelsblatt“ у Немачкој, „Republicca“ у Италији, „Pais“ у Шпанији и „Global Times“ у Кини, као и „Политика“ и „Геополитика“ у Србији. RBTH такође одржава 20 сајтова на 16 језика, укључујући и овај који читате.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“