Самит АТЕС у Пекингу учвршћује источни вектор руске политике

Како је најављено, Путин ће се на маргинама самита већ првог дана састати са председником ЦК КП Кине Си Ђинпингом. „Лидери ће размотрити питања билатералне сарадње и актуелне међународне и регионалне проблеме, а такође ће упоредити ставове двеју земаља по најважнијим актуелним питањима о којима ће се разговарати на предстојећим самитима АТЕС и Г-20. Предвиђено је да после сусрета буде потписан низ билатералних докумената“, саопштила је информативна служба Кремља.

Стране су још у мају, приликом Путинове посете Кини, најавиле нову фазу свеобухватног партнерства и стратешке сарадње. Међутим, том приликом је указано и на старе обавезе везане за „пружање чврсте узајамне подршке по питањима која задиру у основне интересе двеју земаља, нарочито по питању очувања суверенитета, територијалне целовитости и безбедности“. То је прилично транспарентна алузија на могућност склапања војног савеза, о коме ни Москва ни Пекинг засада не говоре отворено.

Такав став је поткрепљен наглим убрзањем развоја руско-кинеских економских веза.

Још у мају је склопљен мегауговор о изградњи гасовода „Снага Сибира“ и извозу природног гаса у Кину у вредности од 400 милијарди долара. То је, међутим, само тзв. „источна маршрута“, а преговара се и о „западној маршрути“. Ова друга ће омогућити да се у случају потребе гас који сада из Западног Сибира иде у Европу преусмери у Кину. Таква еластичност Русији изузетно одговара.

У октобру је државни концерн „Росњефт“ саопштио да кинеској националној енергетској компанији CNPC продаје 10% акција пројекта индустријализације највећег нафтног налазишта у Источном Сибиру. Иста кинеска компанија купила је и 20% акција проекта „Јамал ТПГ“ од компаније „Новатек“. У суштини, Русија је најзад омогућила Кинезима да учествују у индустријализацији њеног рудног богатства.

Врло су актуелни и пројекти изградње прве супербрзе магистралне пруге у Русији на линији Москва–Казањ уз учешће компаније „China Railway Construction Corp“. Уговор је вредан око 10 милијарди долара са перспективом продужетка пруге све до Пекинга. Компанија „Huawei Technologies“ разматра пројекте сличног обима у области мобилне телефоније.

Државне банке двеју земаља обезбедиле су склапање послова потписивањем споразума о своповима валута [енг. swap – замена једне активе другом] у рубљама и јуанима у вредности од 25 милијарди долара. То омогућава руском бизнису да избегне западне санкције које му не дозвољавају да узима кредите од страних банака, а Кина тако штеди своје девизне резерве. Све је то у крајњој инстанци усмерено на потискивање долара из узајамних трансакција.

Укратко речено, у руско-кинеским односима очигледно је наступио период који би се могао окарактерисати као медени месец, што ће још једном потврдити и предстојећи сусрет Путина и Си Ђинпинга. За САД ће то бити очигледна потврда да оне својом садашњом политиком санкција свим снагама гурају Русију према Кини, којој на тај начин само омогућавају да постане још јача у глобалној конфронтацији.

Па ипак, не може се рећи да је Москва окренута само према Кини.

Путин ће се у Пекингу на маргинама самита састати са јапанским премијером Шинзоом Абеом. Јапан се труди да пошаље Москви сигнал са поруком да су му „увртали руке“ како би увео санкције Русији, и да је спреман за разговор о економској сарадњи у Сибиру. Ово утолико пре што је то једина земља која у овој области има искуство, стечено још у совјетско доба. Јапан је, на пример, заједно са Руском Федерацијом започео индустријализацију сахалинских налазишта нафте и гаса.

Поред тога, Русија је прогласила заокрет ка Истоку, тако да је и сама спремна за свестрану сарадњу. Влада Русије је уочи самита поднела Државној думи нацрт закона о територијама убрзаног развоја на руском Далеком Истоку.

О дугорочној стратегији окретања Москве ка Истоку
Одлука Русије да оснажи економске везе са Индијом, Вијетнамом, Јужном Корејом и Кином део је добро промишљене стратегије донете много пре украјинске кризе, и није напрасни одговор на „санкције“ Запада, како то желе да представе многи западни медији.

Како је у октобру изјавио министар за развој руског Далеког Истока Александар Галушка, у закону о територијама убрзаног развоја реализоване су две кључне идеје: свеобухватна дерегулација и значајан порески стимуланс у корист страних инвеститора. По његовим речима планирано је да територије убрзаног развоја донесу преко 600 милијарди рубаља директних инвестиција и преко 37 хиљада нових високопроизводних радних места.

Уколико списак од 14 изабраних територија буде усвојен, мрежа територија убрзаног развоја обухватаће три морске луке, два логистичка чвора, три агроиндустријска и два хемијска кластера, центар за изградњу авиона, фабрику грађевинских материјала, предузеће које производи брилијанте и јувелирске производе од њих, као и научно-образовни центар. Према подацима Министарства за развој руског Далеког Истока, већи део територија убрзаног развоја (11 од укупно 14) налазиће се у регионима који се граниче са Кином, док ће две бити у Јакутији, а једна на Камчатки. У Приморском Крају ће се налазити 5 од 14 територија, а међу њима је и Руско острво у Владивостоку, где је 2012. одржан самит АТЕС.

У овом закону се заправо крије главни приступ кога се Русија придржава када је реч о политици у азијско-тихоокеанском региону: економска сарадња пре свега.

Росијскаја газета. Сва права задржана.