Кремљ „поштује“ изборе на југоистоку Украјине, али их не „признаје“

„Званичан став Русије изражен је у краткој, али језгровитој изјави Министарства спољних послова, датој после објављивања резултата избора. Тамо је употребљена реч ‘поштујемо’“, рекао је помоћник председника РФ Јуриј Ушаков.

Помоћник председника РФ нагласио је да између речи „поштујемо“ и „признајемо“ не стоји знак једнакости. „То су различите речи. Специјално је изабрана реч ‘поштујемо’. Ми принципијелно поштујемо вољу гласача“, додао је Ушаков.

Шта доноси гласање у Доњецкој и Луганској Народној Републици?
Житељи самопроглашене Доњецке и Луганске Народне Републике (ДНР и ЛНР) бирају руководиоце у органима локалне управе. По мишљењу руских експерата, избори у ДНР и ЛНР послужиће Москви као полуга за вршење притиска у политичкој борби против Кијева.

Пред почетак гласања у Доњецкој и Луганској Области Украјине министар спољних послова РФ Сергеј Лавров изјавио је да ћемо „ми, наравно, признати њихове резултате“. Међутим, после избора 2. новембра спољнополитички ресор Русије променио је реторику.

„Ми поштујемо вољу житеља југоистока. Изабрани представници су добили мандат да решавају практичне задатке везане за нормализацију живота у регионима. Будући да су избори одржани, крајње је важно предузети активне кораке за успостављање стабилног дијалога између централних украјинских власти и представника Донбаса у складу са споразумима постигнутим у Минску“, каже се у саопштењу Министарства спољних послова.

Став Украјине према изборима у ДНР и ЛНР

Председник Украјине Петар Порошенко предложио је да се укине закон о посебном поретку самоуправе за Доњецку и Луганску Област. Документ о укидању тог статуса тренутно разматра Врховна рада Украјине.

Закон о посебном статусу региона био је камен спотицања још за време преговора у Минску. Свака страна у конфликту тумачила је споразум на свој начин. Према саопштењу Кијева, избори у региону одржани су месец дана раније и представљају кршење споразума постигнутих током преговора.

Наметнути нова правила игре

„Русија неће сарађивати са ДНР и ЛНР, али ће им помагати, и то не само материјалним и хуманитарним конвојима“, рекао је за „Руску реч“ Алексеј Арбатов, руководилац Центра за међународну безбедност Института за међународну економију и међународне односе Руске академије наука.

По мишљењу овог аналитичара, Москва формално неће признати независност двеју република, јер би такав корак био у супротности са споразумима из Минска, а они су једини темељ мировног процеса у Украјини, и уједно су механизам удаљавања од хладног рата и повратка сарадњи између Русије, ЕУ и САД.

„Избори су одржани под паролом ‘независности’, о чему лидери ДНР и ЛНР говоре отворено. У минским споразумима је потпуно јасно дефинисано да се оба подручја третирају као део Украјине, иако имају посебна права и одређену аутономију“, истакао је Арбатов.

Академик је нагласио да су целовитост државе и посебан статус региона прописани у трећој и деветој тачки минског споразума, а требало је да се касније потпуно легитимизују законом о посебном статусу Донбаса [18. октобра је парламент Украјине усвојио закон о посебном статусу Доњецке и Луганске Области – прим. ред.].

„Према томе, једно је поштовати изборе, а нешто сасвим друго би било признати да су на изборима победили легитимни председници република. Русија не повлачи такав потез. Тај корак би означио коначан прекид односа са Украјином“, каже експерт.

Више о руско-украјинским односима

По његовом мишљењу, Русија не тежи да отргне Луганск и Доњецк од Украјине, али жели да преузме политичку контролу над овим областима. „Циљ је да те две енклаве остану у саставу Украјине, али под контролом, утицајем и заштитом Москве. Да буду полуга којом ће Кремљ одвраћати Кијев од корака усмерених на зближавање са НАТО-ом или Европском унијом. Из тога сасвим логично произилази став да ми ‘поштујемо’ изборе, али не ‘признајемо’ легитимност тих власти“, рекао је Арбатов.

Како је за „Руску реч“ рекао Сергеј Караганов, почасни председник Савета за спољну и одбрамбену политику, Русија приступа ситуацији у Украјини полазећи од својих стратешких интереса. Један од тих интереса је и намера да се стави тачка на 25-годишњу експанзију Запада у сферама које су за Москву од животне важности.

„Кремљ примењује све методе борбе које сматра неопходним. Сви кораци Русије, па и мински споразуми, и „поштовање“ али не „признавање“, само су део те стратегије. Москва не намерава да призна изборе, јер би то значило да признаје независност ДНР и ЛНР од Украјине“, истакао је аналитичар.

Москва, сматра Караганов, жели да има слободне руке и да страним партнерима наметне нова правила игре уместо „игре без правила“. „Наши западни партнери ће се довијати и тражити варијанте одговора на потезе Кремља. Сада ће Русија 'делити карте', а Запад ће реаговати. Раније је ситуација била обрнута“, нагласио је експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.