Без напретка у Милану?

Једна од главних тема миланског самита била је криза у Украјини. Извор: Reuters.

Једна од главних тема миланског самита била је криза у Украјини. Извор: Reuters.

„Руска реч“ је замолила водеће руске стручњаке да процене могућност решавања кризе у Украјини и нормализације односа између РФ и Европске уније после Азијско-европског самита који је одржан у Милану 16-17. октобра.

Сергеј Маркедонов, политиколог, доцент на Катедри за проучавање страних региона и спољну политику Руског државног универзитета за друштвено-хуманистичке науке (РГГУ)  

Не постоје претпоставке за значајнији напредак у односима између Русије, Запада и Украјине на самиту у Милану. Криза у Украјини је покренула озбиљно питање – она је постала завршна етапа процеса у којем Русија покушава да се интегрише у западни свет и да заступа самосталне ставове о глобалним питањима. Запад ситуацију у Украјини и амбиције Русије види као крах светског поретка, а не као још један „испад“ Москве. У новонасталој ситуацији важно је да се одрже некакви оквири и да се замрзну односи постигнути међу сукобљеним странама.

Запад ситуацију у Украјини и амбиције Русије види као крах светског поретка, а не као још један „испад“ Москве.

После Милана много тога ће зависити од ситуације у Донбасу. Ако се одржи статус кво, постигнут у тренутку потписивања споразума у Минску, уследиће позитивна динамика у односима Русије, Запада и Украјине. То јест, доћи ће до извесне концептуализације непризнате Доњецке и Луганске Републике. Засад на обе стране преовладавају емоције.

Говорити о ма каквом напретку је знак превеликих очекивања. Или би Русија требало да одустане од тога да буде центар моћи на постсовјетском простору, или би Запад требало да призна да Москва има разлога за забринутост када се ради о суседству са Украјином. Могућа је и трећа, компромисна варијанта – да се одржи нека врста новог сусрета у Хелсинкију, на којем ће се размотрити спорна питања и успоставити нова правила игре. Али не видимо да су стране спремне за такав дијалог.

Дмитриј Јестафјев, политиколог, професор Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“

Европљани су самит у Милану желели да искористе како би приморали Русију да бар нешто обећа што се тиче Украјине. Али Москва је наставила да понавља да од ње ништа не зависи. Украјина треба да докаже да је способна да опстане као држава: да одржи изборе, да превазиђе кризу и притом задржи контролу над социјалним и економским системом, а, што је најважније, да одлучи на коју страну жели да иде – према Истоку или Западу.

После самита у Милану не траба очекивати напредак у односима између Русије и Европе. Европљани се оријентишу према Американцима и чекају да ови заузму јасну позицију. Али Вашингтон засада ћути и зато се Европљани налазе у стању извесне апатије што се тиче кризе у Украјини и односа са Русијом. Међу странама уопште не постоји никаква тема дијалога. Чак и ако им пође за руком да се о нечему договоре, каква је корист од тих помака у условима нестабилне украјинске државности и нејасног става САД о кризи у тој земљи? До напретка би могло доћи тек у мају 2015, када ће у Америци почети припрема за нови изборни циклус. Засад је самит у Милану само средство пропаганде.

Надежда Арбатова, шеф Одељења за европска политичка истраживања (ОЕПИ) Института за светску економију и међународне односе РАН

У Милану није дошло до значајног напретка. Уопште узев, могло је бити речи само о постепеном остваривању споразума из Минска, и, што је најважније, о обустави ватре, чега се стране украјинског конфликта не придржавају. Без безусловног поштовања режима прекида ватре није се могло ни очекивати да ће се у Милану нешто догодити.

После Милана могућа су два сценарија будућих односа Русија-Запад-Украјина. Прва и највероватнија је „придњестровска варијанта“, у којој долази до замрзавања конфликта. Али тај сценарио не би довео до „ресетовања“ односа Русије са ЕУ и Украјином. Друга, најповољнија варијанта било би потпуно регулисање конфликта путем реализације споразума из Минска и одржавања додатних преговора за посткризно уређење односа између Москве, Брисела и Кијева.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“