Русија против војног руководства Украјине покреће кривични поступак за геноцид

Како је изјавио портпарол Истражног комитета РФ генерал-мајор јустиције Владимир Маркин, главна истражна управа Истражног комитета Русије (ГСУ СКР) кривични поступак је покренула против министра одбране Украјине Валерија Гелетеја, начелника Генералштаба Оружаних снага Украјине Виктора Муженка, команданта 25. бригаде Олега Микаса, као и других лица са „неутврђеним идентитетом“ из 93. бригаде и највишег војног руководства земље. У њиховим поступцима ГСУ СКР препознаје карактеристике злочина који су представљени члановима закона „организација убистава, примена забрањених средстава и метода вођења рата и геноцид“ Кривичног законика РФ.

Интерпол одбио да распише међународну потерницу за осумњиченима

„Овде треба истаћи да Интерпол у овом случају не пориче постојање кривичних елемената, али сматра да случај има претежно политички карактер. Члан 3. Статута Интерпола наводи да се ‘организацији категорички забрањује да се на било који начин меша или узима учешће у делатностима политичког, војног, религијског или расног карактера’“, објашњава за „Руску реч“ Владимир Маркин.

Према његовим речима, Интерпол је проценио да би расписивање потернице за представницима војног руководстава, као и за министром унутрашњих послова Украјине Арсеном Аваковом и губернатором Дњепропетровске Области олигархом Игором Коломојским, који је у Русији оптужен за сличне злочине, било у супротности са чланом Статута Интерпола о немешању у политичку и војну активност других земаља.

Истрага сматра да је војно руководство Украјине издавало наредбе за примену забрањеног оружја у борби против добровољаца на југоистоку земље. Тако су приликом гранатирања Доњецка, Луганска, Славјанска, Краматорска и „других насељених места“ Доњецке и Луганске Народне Републике (ДНР и ЛНР) украјинске јединице користиле системе плотунске паљбе „Град“ и „Ураган“, авионске ненавођене ракете са касетном бојевом главом, тактичке ракете „Точка-У“ и друге врсте тешког офанзивног наоружања са неселективним дејством.

Услед тога је, према наводима СК РФ, убијено преко три хиљаде и повређено преко пет хиљада цивила, док је 300 хиљада становника ДНР и ЛНР, „стрепећи за свој живот и здравље“, било принуђено да пређе на територију Русије.

„На основу члана 247. тачка 5. Законика о кривичном поступку РФ ‘у изузетним случајевима, када се ради о тешким и посебно тешким злочинима, суђење у кривичном поступку може се спровести у одсуству окривљеног који је налази ван територије Руске Федерације, ако том лицу није суђено на територији стране земље за исто кривично дело’“, истакао је Маркин.

„Гађају школе, болнице и музеје“
Три руска репортера којима су добро позната ратишта бивше Југославије и Украјине ексклузивно за „Руску реч“ пореде своја искуства. Да ли рат у Украјини личи на рат на Косову? Да ли ће ДНР и ЛНР проћи као РСК? Ко чини ратне злочине у Украјини и какве?

Као одговор на оптужбе Москве Генерално тужилаштво Украјине је покренуло кривичне поступке против сарадника Истражног комитета Русије, између осталог, и на основу члана „пружање помоћи терористичкој организацији“. Међутим, украјинско тужилаштво није навело против кога је конкретно кривични поступак покренут.

„Дефиниција геноцида подразумева дискриминацију извесне групе становништва на основу националног, расног или религијског критеријума. Ја не видим такве мотиве у овом конкретном случају. Међу становницима Донбаса жртве ратних злочина били су како Руси, тако и Украјинци, и нема никаквог разлога да се говори о тако тешком злочину као што је геноцид“, изјавио је за „Руску реч“ заменик шефа Катедре за уставно и муниципијално право Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ Иља Шаблински.

Према његовим речима, оптужбе са обе стране имају у знатној мери политички карактер. „Оптужбе Украјине можемо схватити ‘као одговор’, пошто је у овом случају, благо говорећи, тешко пронаћи знаке ‘тероризма’. Најтежи преступи су артиљеријски напади на стамбене квартове, а за то је потребна посебна врста истраге и анализе. Са обе стране су гинули и Руси и Украјинци. Ради се, без сумње, о братоубилачком сукобу“, истакао је Шаблински.

Хоће ли се историја поновити?

Више о руско-украјинским односима

„Након последње у низу етапа осетијско-грузијског конфликта из августа 2008. или, како су овај конфликт назвали западни медији, руско-грузијског рата, спроведене су исте овакве истраге ратних злочина. Међутим, до судских процеса није дошло и кривци нису кажњени, јер Истражни комитет РФ није добио подршку ни Међународног суда правде у Хагу ни Хашког трибунала“, изјавио је за „Руску реч“ независни војни стручњак Виктор Литовкин.

Аналитичар је подсетио да су западне земље после рата у Југославији биле заинтересоване да ратне злочинце изведу пред суд и да питање геноцида истерају до краја. „Све ове трибунале оснивају победничке земље или коалиције, како би истакле своју праведност и легалност своје победе. Ако у питањима кажњавања криваца не постоји подршка међународне заједнице, суд неће бити основан. Тако данас не постоје судови за западне починиоце ратних злочина у Либији, Ираку, Авганистану, Алжиру итд.“, додао је Литовкин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.