Зашто треба студирати у Русији

Чиме се руководе страни студенти када се одлуче да студирају у Русији?

За то постоји много разлога. Али, вероватно је најважније то што у иностранству велики број младих унапред размишља о својој каријери и о томе шта ће сутра бити тражено. У том контексту знање руског језика будућим стручњацима пружа додатне конкурентне вештине, које ће у процесу развоја сарадње међу нашим земљама бити све више тражене на тржишту рада. Осим тога, руски језик пружа додатне могућности и као језик науке и културе.

Неко ко је стекао образовање у нашој земљи, ко је научио руски језик и стекао пријатеље у Русији, гради своју каријеру ослањајући се на стечене компетенције и потенцијално је наш партнер. Могуће је да неће постати наш пријатељ, али, у сваком случају, разумеће шта је Русија и какви људи овде живе и раде.

Који међу највећим руским факултетима су најактивнији на пољу привлачења страних студената?

У програму размене студената активно учествују руски факултети као што су Институт за земље Азије и Африке при Московском државном универзитету „Ломоносов“, Московски државни институт за међународне односе (МГИМО), Московски државни лингвистички универзитет, Руски универзитет пријатељства међу народима (РУДН), који са страним студентима сарађује у различитим сферама, Санктпетербуршки државни универзитет, као и Далекоисточни федерални универзитет (у области биотехнологије и медицине), Казањски федерални универзитет (инжењерске струке), Североисточни федерални универзитет, Бурјатски државни универзитет и други.

Сматрам да код нас вреди студирати инжењерске дисциплине, математику и медицину. Што се тиче инжењерских струка, пажњу треба обратити на Московски физичко-технички институт (МФТИ), Универзитет „Бауман“, Московски енергетски универзитет, Санктпетербуршки рударско-геолошки универзитет, Московски универзитет за челик и легуре, Новосибирски универзитет, као и Московски државни универзитет „Ломоносов“ (МГУ), који заједно са Петербуршким државним универзитетом по квалитету образовања заузима најбоље позиције на ранг-листама руских високошколских установа. Убрзано се развија Далекоисточни универзитет, који због свог положаја посебно одговара студентима из Азије. Велики број странаца студира на универзитетима у Томску, који су познати као озбиљне и иновативне инжењерске школе.

Какви програми размене студената су данас најтраженији?

Данас су посебно популарни програми за стицање тзв. двоструких диплома. Они предвиђају да студент може истовремено да се школује на једном од руских факултета и на универзитету неке друге земље. Притом се заједнички предмети признају, а остале предмете студент може да похађа како на руском факултету, тако и на факултету друге земље.

Да ли је захлађење односа између Русије и Запада утицало на међународне образовне програме?

Тај процес углавном ни на који начин није утицао на сферу образовања. Напоменућу само да нас неке колеге из иностранства са којима контактирамо моле да нашу сарадњу не промовишемо у јавности. Али, уопште узев, сви разумеју да ова апсурдна ситуација једном мора да се оконча и да ће се тада сарадња нормално наставити.

Које особине руског образовног система сматрате да су специфичне и може ли се рећи да смо развили сопствене иновативне методе у сфери организације образовног процеса?

Ми имамо велики број јединствених методологија. На пример, све што се тиче сфере додатног образовања, која се традиционално развија још од времена СССР-а. Додатно образовање пружа не само знања и вештине, већ такође омогућава студентима да се реализују као личности, да изаберу индивидуални програм развоја. То за студенте значи сасвим другачију мотивацију и други ниво личне остварености.

Милијарда за универзитетски престиж
На руским универзитетима студира велики број странаца. Међутим, на међународним рејтинг листама најбољих универзитета наши универзитети се слабо котирају. Влада РФ је ове године издвојила преко милијарду долара управо како би руско образовање учинила престижнијим. Стручњаци кажу да ће долазак већег броја страних студената повољно утицати на квалитет руских универзитета.

Све у свему, имамо задовољавајући ниво општег образовања. Такође се добро котирамо према резултатима међународних тестова о основном образовању. Постоји тест PIRLS, који показује са колико успеха деца усвајају знања и могу да их примењују. Према резултатима тог истраживања, налазимо се међу прве четири земље што се тиче основног образовања – заједно са Хонгконгом, Сингапуром и Финском.

Што се тиче факултета, имамо позитивно искуство у школовању стручњака у области природних наука, као што су физичари, математичари и представници инжењерских дисциплина. Може се говорити о високом квалитету образовања и у области уметничких занимања. Све то наилази на добар пријем и веома је цењено у свету.

Какве резултате очекујете од програма образовања на даљину у сфери учења руског језика и школовања на руском језику? Да ли ће у будућности више људи говорити руски?

Свака земља треба да се бави афирмисањем сопственог језика. То спада у сферу националних интереса. Дуго смо неоправдано мало пажње поклањали афирмацији руског језика, употреби метода школовања на даљину, отвореног образовања, организацији различитих активности које омогућавају стицање нових знања и мотивишу студенте да уче руски језик.

Започели смо нови пројекат, који је стартовао 1. септембра. Програм реализује Институт за руски језик „Пушкин“ и у њему учествује велики број различитих организација, међу којима су практично све водеће високошколске установе у земљи. Сматрамо да нове технологије и педагошки методи које развијамо омогућавају квалитетније усвајање руског језика, као и школовање студената на руском језику методом образовања на даљину.

Росијскаја газета. Сва права задржана.