Шта РФ покушава да постигне у Украјини?

Москва је званично ставила до знања да Кијев треба да обраћа пажњу на мишљење Новорусије, тј. југоисточних региона земље чије становништво углавном говори руски и традиционално гравитира ка Русији. Управо због тога Кремљ покушава да издејствује покретање директних преговора између Кијева и власти самопроглашених република југоистока, током којих треба да се усагласе принципи будућег државног уређења.

„Потребно је хитно приступити супстантивним, садржајним преговорима, и то не по техничким питањима, него по питањима политичке организације друштва и државности на југоистоку Украјине са циљем да се безусловно обезбеде легитимни интереси људи који тамо живе“, изјавио је руски председник Владимир Путин.

После таквих преговора Украјина може постати конфедерација. Управо о томе су говорили представници Донбаса на консултацијама одржаним у Минску 1. септембра. Они предлажу да се самопроглашеним републикама додели посебан статус, који претпоставља сопствене оружане снаге и сопствени судски систем, а такође посебан режим спољноекономске делатности, све до права на ступање у Царинску унију (у том случају ће између делова Украјине постојати унутрашња царина, што у систему конфедерације није нешто неуобичајено). Власти Новорусије са своје стране обећавају да ће „уложити максималне напоре у одржавању мира и очувању јединственог економског, културног и политичког простора Украјине“.

Уз све то треба рећи да се Москва категорично противи распаду Украјине. О томе непосредно сведочи молба Владимира Путина упућена руководству Новорусије да се очува формални територијални интегритет Украјине.

По речима Сергеја Маркедонова, доцента Руског државног универзитета друштвено-хуманистичких наука (РГГУ), Русији је свеједно како ће бити уобличен мировни споразум између Кијева и Новорусије. „Питање статуса је другостепено. За нас нема значаја да ли ће се тај процес називати федерализација или конфедерализација. Тај процес је само пут ка циљу, а циљ је да Украјина буде тампон-држава и да се не претвори у инструмент за одвраћање Русије или утицање на њу“, каже Маркедонов. То се, по његовим речима, може постићи само ако региони чије становништво говори руски остану у саставу Украјине (као противтежа антируским елитама на западу земље) и ако им се обезбеде инструменти за контролу државне политике у области спољних односа, економије, па чак и образовања.

Овде се страни посматрач може запитати како се изјаве руског председника уклапају у подршку добровољцима из Доњецке Народне Републике (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР). На то питање политиколози одговарају да Кремљ једноставно неће дозволити војни пораз Новорусије, јер би после предаје Доњецка и Луганска читава Украјина била претворена у истурени положај Запада окренут против Русије.

У принципу, Украјина није важна сама по себи, него у светлу односа Русије и Запада. Њен неутрални статус је за Кремљ питање од прворазредног значаја. На то непосредно указују изјаве руских званичника. „Ако украјинске власти одбаце неутралност, последице ће бити врло далекосежне. Позиви да се укине ванблоковски статус Украјине изазивају посебну узнемиреност у Кремљу, с обзиром на планове НАТО-а да своју инфраструктуру приближи границама РФ“, изјавио је руски дипломатски извор листу „Комерсант“. Према томе, покушаји кијевских власти да одбаце ванблоковски статус могу упропастити све покушаје регулисања конфликта.

Нова криза као алтернатива преговорима

Више о руско-украјинским односима

Поједини руски политиколози упозоравају да одуговлачење са преговарачким процесом може довести до распада украјинске државе, после чега Москва неће имати другог избора, него да подржи захтеве Новорусије за независношћу. „Већ у наредних пар месеци могуће је ширење борбених дејстава изван територије ДНР и ЛНР, као и колапс економије и колапс социјалног и комуналног сектора, што може изазвати нову политичку кризу. Русија у тој ситуацији већ неће моћи да тражи компромисна решења, него ће морати да брине о стварању тампон-зоне између сопствене територије и тотално антируски настројене Украјине, напола срушене и поражене у рату. Та тампон-зона може бити читава територија Новорусије од Одесе до Харкова, и то би била нова делимично призната држава под протекторатом Русије, по угледу на Придњестровље“, каже за „Руску реч“ независни руски политиколог Андреј Јепифанцев.

Русија би желела да избегне такав сценарио, упркос мишљењу које је уврежено на Западу. Пре свега, управо кроз западну Украјину пролази гасовод из Русије у Европу, и у оваквом сценарију би његова безбедност била угрожена. Поред тога, очигледно је да би Москва морала издржавати и обнављати те територије, с тим што би отежавајућа околност била чињеница да оне нису међународно признате.

Росијскаја газета. Сва права задржана.