„Истина се мора открити“

Сергеј Лавров, министар спољних послова РФ: Нема сумње да ћемо предузети све неопходне мере како бисмо заштитили своје легитимине интересе, укључујући и безбедност земље у сваком облику. Извор: Photoshot / Vostock Photo.

Сергеј Лавров, министар спољних послова РФ: Нема сумње да ћемо предузети све неопходне мере како бисмо заштитили своје легитимине интересе, укључујући и безбедност земље у сваком облику. Извор: Photoshot / Vostock Photo.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров у ексклузивном интервјуу за „Руску реч“ каже да највиши приоритет мора да буде безусловни прекид ватре како би престала страдања цивила. Лавров наглашава да Русија неће дозволити да истрага трагедије малезијског авиона вештом манипулациојм падне у заборав, као што се то догодило са нападом снајпериста на цивиле у фебруару у Кијеву и масакрима у Одеси и Маријупољу.

Руска реч: Постоје спекулације, посебно у западним медијима, да би се руске војне снаге могле распоредити у Украјини, као и да су већ прешле на територију те земље. Да ли је по Вашем мишљењу могућ овакав развој догађаја?

Сергеј Лавров: На жалост, медији настављају да шире гласине, искривљене информације, па и потпуне лажи. Недавно су се из Украјине чуле тврдње да је њена артиљерија уништила наоружану колону која је наводно тамо прешла из Русије, а британски медији су чак потврдили и да су били сведоци овог упада. Међутим, нису изнели никакве доказе, а ни амерички Стејт департмент није могао да потврди да се овај инцидент заиста догодио. Овакве приче део су информационог рата.

Али на терену бесни прави рат. На који начин Русија може да допринесе разрешењу ове кризе?

Наш став је савршено јасан – ми желимо мир у Украјини, а он се може постићи само дијалогом на нивоу целе земље, и у томе треба да учествују сви региони и све политичке снаге. Око овога су се Русија, САД, ЕУ и Украјина сложиле 17. априла у Женеви. На недавном састанку у Берлину, где су се срели министри спољних послова Русије, Немачке, Француске и Украјине, нико се није успротивио женевском споразуму. Кијев треба да прекине „ратне игре“ и да одбаци илузију о томе да се велика криза у Украјини може решити војним поразом сопственог народа. Заиста је жалосно што САД и ЕУ и даље слепо подржавају сваки потез Кијева. Сетимо се још једног документа који Кијев и Запад желе да забораве. Виктор Јанукович, Арсениј Јацењук, Виталиј Кличко и Олег Тјагнибок потписали су 21. фебруара споразум о решавању кризе, а овом састанку присуствовали су и министри спољних послова Француске, Немачке и Пољске. Сада кажу да је због насталих околности „споразум неприменљив“ пошто је [бивши председник Украјине] Јанукович напустио земљу. Али, дозволите ми да подсетим колеге да је споразум од 21. фебруара као приоритет поставио јединство земље. Да ли овај циљ зависи од Јануковича? Зар национално јединство није универзални принцип сваке државе која настоји да очува своју територијалну целовитост? Уместо да поштују овај споразум, лидери опозиције су организовали оружани пуч и изјавили да су створили „победничку владу“. На жалост, размишљање да „победник добија све“ и даље мотивише потезе Кијева, што је довело до погибије хиљада цивила, стварања стотине хиљада избеглих и расељених лица, и готово у потпуности уништило социјалну инфраструктуру у многим градовима источне Украјине.

Ми смо и званично поставили низ питања на која још нисмо добили одговоре. На пример, где су транскрипти разговора пилота авиона MH17 и украјинске контроле лета, и зашто нису предочени међународној јавности? [...] Шта је украјински борбени авион радио у близини малезијског „Боинга“ непосредно пре рушења авиона?

Говори се и о новом Хладном рату између Запада и Русије, пошто су САД и ЕУ увеле економске санкције. Како Русија треба да одговори на евентуално проширење обима санкција?

Покушаји да се криза реши унилатералним санкцијама, без одлуке Савета безбедности УН, угрозиће мир и стабилност у свету. Овакви потези су контрапродуктивни и у супротности су са нормама и принципима међународног права. Апсолутно је неприхватљиво разговарати са Русијом – или било којом другом државом – језиком ултиматума и принудних мера. Наш одговор на једностране потезе САД, ЕУ и неких других земаља у складу је са правима и обавезама Русије према међународним споразумима, укључујући и Светску трговинску организацију.

Али и даље се прети појачавањем санкција. Да ли ће Русија предузети неке нове мере у вези с тим?

То није наша жеља, али нема сумње да ћемо предузети све неопходне мере како бисмо заштитили своје легитимине интересе, укључујући и безбедност земље у сваком облику. То је била основа наше одлуке да на период од годину дана ограничимо увоз пољопривредних и прехрамбених производа из неколико земаља које су се сагласиле са увођењем економских санкција Русији. Ипак, Русија не намерава да допринесе даљем погоршању ситуације. Надамо се да ће САД, ЕУ и друге државе послушати глас разума и прекинути овај бесмислени зачарани круг односа успостављених по принципу „мило-за-драго“, а који су оне започеле.

Кијев треба да прекине „ратне игре“ и да одбаци илузију о томе да се велика криза у Украјини може решити војним поразом сопственог народа.

Како Русија гледа на истрагу обарања авиона са лета МН17 у источној Украјини?

Обарање малезијског авиона је велика трагедија. Још од 17. јула, када се трагедија догодила, инсистирамо на отвореној и објективној истрази. Немогуће је објаснити зашто украјинске власти, које сносе потпуну одгворност за сигурност на међунарнодним летовима изнад своје територије, нису затвориле ваздушни простор изнад подручја у којима се воде борбе. Резолуција 2166 коју је 21. јула усвојио Савет безбедности УН предвиђа да се обави потпуна, детаљна и независна истрага ове трагедије у складу са правилима међународне цивилне авијације. На жалост, од самог почетка сведоци смо покушаја да се прикрију докази и да се спречи имплементација резолуције. Украјинске власти више од 10 дана игноришу захтев за прекид ватре у области пада авиона, а наш позив да се у потпуности поштује резолуција 2166 у Савету безбедности блокирале су САД, Велика Британија и Литванија. Ове државе су истовремено почеле да шире неосноване оптужбе на рачун Русије. Поновићу, Русија је у потпуности одана међународној истрази у сагласности са резолуцијом 2166. Желели бисмо да Организација међународног цивилног ваздухопловства (ICAO) узме активније учешће у овом случају, а верујемо да УН и ICAO треба да координирају међународне напоре како би се што пре дошло до резултата у истрази. Русија је једина земља која је међународној заједници званично доставила податке о трагедији, а до којих је дошла коришћењем сателитских осматрања. Друге земље тек треба да предају доказе које поседују.

Да ли мислите да ће сви докази у вези са овом трагедијом бити доступни како би истрага утврдила шта се тачно догодило?

Ми смо и званично поставили низ питања на која још нисмо добили одговоре. На пример, где су транскрипти разговора пилота авиона MH17 и украјинске контроле лета, и зашто нису предочени међународној јавности? Зашто су контролори лета дозволили да авион уђе у зону сукоба? Шта је украјински борбени авион радио у близини малезијског „Боинга“ непосредно пре рушења авиона? Шта се догађа са олупином на месту несреће, и зашто одговaрајући међународни истражни органи нису спровели подробну истрагу? До које мере се може обезбедити објективна и независна истрага без сигурног и неометаног приступа експерата месту трагедије, када Кијев наставља војне активности кршећи тиме резолуцију 2166? И где су документовани докази изјава званичника САД у вези са узроцима обарања авиона? Очекујемо одговоре на ова и друга питања и од држава које имају водећу улогу у међународној истрази и од оних који у јавности износе неосноване тврдње. Истина се мора открити. На овоме смо енергично инсистирали на недавном састанку Савета безбедности УН, док су друге чланице показивале мало ентузијазма за наставак истраге на транспарентан и одговоран начин. Не смемо дозволити да истрага ове трагедије вештом манипулациојм падне у заборав, што се догодило са бројним несрећама у Украјини, укључујући и напад снајпериста на цивиле у фебруару у Кијеву, масакре у Одеси и Маријупољу у мају и многе друге. Решени смо да истрајемо у томе да приведемо правди све одговорне за ове злочине.

Изгубљени су многи људски животи и десетине хиљада људи је расељено због оружаних сукоба. Какав је ваш став о хуманитарној ситуацији у Украјини?

Сетимо се још једног документа који Кијев и Запад желе да забораве. Виктор Јанукович, Арсениј Јацењук, Виталиј Кличко и Олег Тјагинбок потписали су 21. фебруара споразум о решавању кризе, а овом састанку присуствовали су и министри спољних послова Француске, Немачке и Пољске.

Хуманитарна ситуација у областима око Луганска и Доњецка у Украјини је катастрофална и непрекидно се погоршава. То није само наше мишљење. Овај став заступају и Уједињене нације, укључујући и Канцеларију за координацију хуманитарних питања УН, Међународни комитет Црвеног крста и Савет Европе. Убијено је више од 2.000 људи, више од 5.000 је рањено, међу њима много деце. Влада несташица хране и лекова, а расте и ризик од избијања заразних болести. Више од 200.000 људи у Луганску нема струју, пијаћу воду и средства комуникације. Многи су напустили подручје сукоба. Од 1. априла готово 775.000 држављана Украјине прешло је на територију Русије, а 190.000 Украјинаца затражило је у Русији статус избеглица. Подигнути су привремени смештајни објекти за десетине хиљада избеглих људи. У оваквим околностима важно је брзо обезбедити хуманитарну помоћ људима у југоисточној Украјини. Хуманитарна питања треба да уједине све људе добре воље који настоје да олакшају страдања и патње ових људи којима је помоћ неопходна – посебно женама, деци и старима.

Русија непрекидно шаље помоћ. Шта се догодило са хуманитарним конвојем?

Русија је у сарадњи са Међународним комитетом Црвеног крста упутила хуманитарни конвој од око 300 камона који су преносили 2.000 тона лекова, хране, врећа за спавање, агрегата и других основних средстава за живот. Конвој је био спреман да крене већ 17. августа, али је ово обустављено због тактичког одлагања власти у Кијеву. Иако су знали да се ради о хуманитарној помоћи под покровитељством Међународног комитета Црвеног крста, ипак су послали украјинске граничаре и царинике да спроведу све процедуре на руском граничном прелазу у близини Доњецка. Инсистирамо да украјинске власти испуне своја обећања и омогуће сигуран и неометан пролаз хуманитарне помоћи у наредном периоду. Надамо се и да ће наши партнери на Западу и међународне организације схватити размере ове катастрофе и у пракси допринети да се задовоље основне животне потребе цивилног становништва на југоистоку Украјине. Али, главни задатак остаје да се заустави страдање цивила у Украјини, и наравно да се обуставе борбе. Људи гину, а инфраструктура се свакодневно уништава. Чврсто верујемо да мора доћи до безусловне обуставе ватре, и да се морају отворити путеви за озбиљан политички дијалог и процес уставних реформи уз учешће свих региона и свих политичких фактора у Украјини, како су женевским споразумом од 17. априла 2014. одлучиле ЕУ, Русија, Украјина и САД.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“