Залагање за бољи положај младих

Певање химне на Сверуском омладинском форуму „Селигер“. Фотографија: Аљона Капљина.

Певање химне на Сверуском омладинском форуму „Селигер“. Фотографија: Аљона Капљина.

Државне институције предузимају хитне мере како би млади у Русији били здравији и активнији. Држави је јасно да је савремена омладина „запуштена“ и да након распада Совјетског Савеза, у време бурних друштвених промена, властима није било до њеног васпитања. Сада се ситуација полако мења.

Русија је 1990-их била у економској и социјалној кризи, па држава није имала довољно могућности да се бави младима. Међутим, у наредних десетак година Русија ће се суочити са старењем становништва, односно са осетним смањењем броја младих у друштву. Држава предузима мере како би се за то што боље припремила. Државни службеници су свесни да не могу променити тај демографски тренд, али се труде да данашња руска омладина буде што здравија, образованија, социјално и економски активнија.

У државној „Стратегији за унапређење положаја младих у периоду до 2025“ наведено је да ће се до 2025. број младих људи смањити на 25,6 милиона. Према подацима из 2012. у Русији је било 35,2 милиона младих. Посебно је узнемиравајући податак да ће се чак за 50% смањити број младих од 23 до 28 година.

Социолози су узнемирени

Социолог и шеф аналитичког одељења Сверуског центра за проучавање јавног мњења (ВЦИОМ) Леонтиј Бизов напомиње да је држави јасно да је савремена омладина „запуштена“ и да након распада Совјетског Савеза, у време бурних друштвених промена, властима није било до њеног васпитања. „Међутим, данас држава за младе формира различите организације, организује војно-патриотске игре, слетове и кампове. Па ипак, све ове акције су једнократне и немају системски карактер“, каже Бизов.

у наредних десетак година Русија ће се суочити са старењем становништва, односно са осетним смањењем броја младих у друштву.

По мишљењу Леонтија Бизова, данас су најслабије социјализовани млади из региона у којима је животни стандард низак: „Младићи и девојке из ових социјалних средина су потпуно равнодушни према омладинској политици државе. Млади у будућности не виде никакву перспективу. Они који живе у унутрашњости често немају могућности да зараде довољно новца и направе каријеру, па зато неки од њих своју енергију усмеравају на екстремизам, приступајући радикалним националистичким и екстремистичким организацијама. Млади који живе у великим градовима, у Москви и Санкт Петербургу, имају много више могућности за лично усавршавање и врхунско образовање, па се знатно лакше уклапају у друштво, али је то пре изузетак него правило у нашој великој земљи.“

Треба предузети хитне мере

У таквим условима држава је свесна да младима мора посветити много више пажње. Према изјавама државних званичника, поменута стратегија је усмерена на побољшање квалитета образовања, формирање одговорног односа према раду, пропагирање породичних вредности, здравог начина живота и патриотизма.

Омладински форум „Селигер“, који се одржава од 2005. на истоименом језеру у Тверској Области један је од највећих државних пројеката намењених младима. Форум организује Федерална агенција за младе под геслом „Ко други ако не ми“. „Селигер“ се одржава као летњи камп. Учесници форума живе у шаторима, посећују различите семинаре, предавања, секције и мастер-класове. Тема форума је за сваку смену учесника различита: локална самоуправа, предузетништво, наука, друштвене организације, информационе технологије, грађанске иницијативе, студентске организације, основе духовности и слично.

„Одлазим на ‘Селигер’ већ пет година“, прича 28-годишњи Дмитриј Данилев из Петрозаводска. „Ту могу да се сретнем са истомишљеницима који на ‘Селигер’ долазе из целе земље. Размењујемо искуства, разговарамо о својим идејама и сновима. Социјални статус уопште није важан. Многи млади желе да постану успешни предузетници али не знају одакле да почну, како да се приближе пословним људима и упознају се са њима. Форум уклања ту баријеру.“

Форум „Селигер“ повремено прате и контроверзни догађаји. Тако је 2010. на „Селигеру“ одржана акција „Овде нисте добродошли“ током које су учесници форума опозиционе лидере приказали као страшила за птице.

Овакве и сличне акције изазвале су негативне реакције опозиције, која форум сматра пројектом Кремља у коме нема места за опозиционе идеје јер је, према њиховом мишљењу, циљ „Селигера“ подршка актуелној власти.

За младе заинтересоване и политичке партије

Председник подмлатка партије „Јаблоко“ Олег Наумов прича да њихова партија „код младих развија приврженост либералним идејама и учи их да се противе ксенофобији и стаљинизму“. „Многи активисти странке постали су наши чланови током протеста 2011. и 2012“, додаје Наумов. „Врло смо узнемирени због еколошке ситуације. Активисти подмлатка партије ‘Јаблоко’ су 2012. у Краснодарском Крају организовали камп ‘Окупирај Кубањ’ у знак подршке краснодарским еколозима. Заједно са локалним становништвом смо се борили против изградње термоелектране. Успели смо у намери и изградња је обустављена.“

Комунистичка партија Руске Федерације (КПРФ) ради са младима чији су ставови левичарски. Члан Президијума централног комитета КПРФ задужен за омладинску политику Јуриј Афоњин каже да његова партија ради на политичком просвећивању омладине. Партија има око 25 хиљада младих активиста. „Младе учимо основама марксизма и лењинизма, причамо им о Лењину, Марксу и Енгелсу“, објашњава Афоњин. Код нас долазе млади људи који се залажу за социјалну правду, боре се против неравноправности и сматрају да држава мора да има највећи удео у привреди. Имамо и часове патриотизма. Преко лета подмладак наше партије иде на комсомолске слетове и у кампове комсомолског актива који се организују у свим регионима земље.“

22-годишњи Василиј Афанасјев из Оренбурга, студент Педагошког института, прича да је 2012. похађао Сверуску бајкалску школу комсомолског актива. „Имали смо предавања из следећих области: беседништво, основе партијског рада, контакти са медијима. Часови су почињали у десет ујутру и трајали су до касно увече“, сећа се Василиј Афанасјев. „Млади су незадовољни актуелном социјалном и економском политиком државе. Совјетски систем није био идеалан, али је ипак био најбољи који смо икада имали.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“