Хуманитарни конвој као политички аргумент

Ближе се крају преговори о судбини руског хуманитарног конвоја од скоро 300 камиона, који се већ готово недељу дана налази на руско-украјинској граници. Стране су усагласиле сва питања везана за царинску документацију, а посматрачи нису пронашли никакво оружје у камионима. По речима представнице Црвеног крста Викторије Зотикове, за прелазак конвоја у Украјину остало је још само да се добију гаранције његове безбедности од страна у конфликту, и сада су у току директни преговори по том питању.

Запад се подсмева руском конвоју, а зашто сам не пошаље свој?
У култном роману „Рајски водоскоци“ Артура Кларка један лик у роману каже: „Увек сам желео да знам шта ће бити ако несаломива сила наиђе на несаломиву препреку“. И ево, у наредним месецима, а можда и годинама, житељи европског континента посматраће сукоб Запада и Русије и имаће прилику да добију одговор на то питање.

Зотикова није хтела да коментарише потешкоће у тим преговорима и њихов ток, али према незваничним информацијама проблем прави украјинска страна, или боље речено јединице Националне гарде које чине националисти, а они се не потчињавају властима. Украјинске трупе у обручу јужно од Луганска контролишу део пута од граничног прелаза „Изварино“ до престонице самопроглашене Луганске Народне Републике, и сасвим је реално очекивати да нападну конвој (проруски добровољци су још пре неколико дана упозорили да је батаљону Националне гарде „Ајдар“ издато наређење да нападне конвој).

Није, међутим, искључено да ће и та препрека у најскорије време бити отклоњена, било путем преговора, било силом. Добровољачки одреди се сада активно баве ликвидацијом опкољених трупа, а досада то нису учинили само зато што се у обручу поред „Ајдара“ налази 80. аеромобилна бригада из Лавова, а она спада међу најефикасније јединице украјинске армије.

Иначе, поједини експерти сматрају да успешан пролазак тако великог хуманитарног конвоја може постати адут у рукама Русије и можда ће допринети окончању грађанског рата.

„Ако конвој дође до одредишта, онда испада да се ‘крвави Путинов режим’ брине о украјинским грађанима више него званични Кијев, а то већ није лагодна ситуација за председника Петра Порошенка“, каже у разговору са дописником „Руске речи“ Сергеј Маркедонов, руски политиколог и стручњак за постсовјетски простор.

Више о руско-украјинским односима

Политички гледано, конвој појачава преговарачку позицију Русије. Москва сада покушава да приволи председника Петра Порошенка да отпочне преговарачки процес и федерализацију Украјине, а то су кораци који могу зауставити рат и уједно дати Украјини неутралан статус (тако да ће антируско расположење на Западу бити у равнотежи са проруским снагама на истоку). Кључни аргумент Москве је хуманитарна катастрофа у Донбасу, а њу додатно отежавају дејства украјинске армије (која није успела да реализује „блицкриг“, тако да јој је преостало само позиционо ратовање са применом артиљерије). Русија, међутим, најпре треба да докаже свету да се заиста ради о хуманитарној катастрофи.

И најзад, успешан пролазак хуманитарног конвоја ићи ће на руку оним силама унутар Европске уније које се залажу за компромис са Русијом. „Земље Европе нису ништа мање од Русије заинтересоване да се овај конфликт реши што је могуће пре, али су разапете између Вашингтона и Москве, тако да је њихов политички положај крајње незгодан. Зато су њима преко потребни додатни аргументи, нарочито после трагедије малезијског Боинга“, каже за Руску реч Тимофеј Бордачов, директор Центра за европска и међународна истраживања Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.