Руски посланици желе виткију нацију

Документ који садржи амандмане на федералне законе „О реклами“ и „О заштити права потрошача“ припремају потпредседник Државне думе РФ и председник вишег савета Либерално-демократске партије РФ (ЛДПР) Игор Лебедев и његове колеге из фракције Јарослав Нилов и Андреј Свинцов. Они желе да предложеним амандманима обавежу власнике ресторана брзе хране да на паковањима својих производа обавезно наведу информације о штетности прекомерног и дуготрајног уношења брзе хране. „Ситуација је иста као са цигаретама, потрошачи морају бити упозорени на штетност брзе хране. Дакле, рекламе 'фаст фуда' и паковања у ресторанима брзе хране морају садржати упозорења о њеној штетности.“ Поред текстуалних упозорења посланици предлажу и објављивање слика које указују на могуће здравствене проблеме изазване сталним конзумирањем појединих производа у ресторанима брзе хране. „Доказано је да прекомерно конзумирање брзе хране доводи до оштећења унутрашњих органа, болести плућа, срца, бубрега и јетре“, наводи се у саопштењу на сајту Либерално-демократске партије РФ.

Теремок против Мекдоналдса
Брза храна у Москви има сасвим другачије значење него на Западу.

Посланици су свој предлог изнели након критика које је Федерална служба за контролу у сфери заштите права потрошача и добробити човека „Роспотребнадзор“ упутила ланцу ресторана „Мекдоналдс“. Крајем јуна ове године инспекција је упозорила компанију „Мекдоналдс“, јер је утврдила да хамбургери у ресторанима ове компаније нису задовољавајућег квалитета. После тога посланици су предложили проверу ланаца ресторана брзе хране, као што су KFC и „Burger King“. Управа „Роспотребнадзора“ за Новгородску Област је Тверском рејонском суду Москве поднела тужбу у којој захтева заштиту права потрошача. Затражено је да се ланац ресторана „Мекдоналдс“ обавеже да убудуће наводи тачне информације о нутритивној вредности својих производа. „Роспотребнадзор“ сматра да произвођачи смањују енергетску вредност брзе хране. „Израчунавање нутритивне и енергетске вредности производа компанија врши на основу метода које је одобрио Институт за исхрану Руске академије медицинских наука (РАМН)“, објашњава представник прес-службе руског ланца ресторана „Мекдоналдс“, одговарајући на оптужбе. Суд ће овог месеца разматрати поменуту тужбу.

Многи грађани Русије заиста имају проблема са прекомерном телесном тежином. „Испитивања су показала да током последњих 20 година у Русији расте број особа са вишком килограма. Лекари све чешће дијагностикују гојазност приликом контролних прегледа или болничког лечења“, каже професор на катедри за управљање и економију у сфери здравства Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ (НИУ ВШЕ), доктор медицинских наука Кирил Данишевски. Професор сматра да за такву ситуацију нису одговорни само ресторани брзе хране. „Гојазност, наравно, не изазивају само хамбургери. Проблем је у промени начина исхране“, објашњава Данишевски. Према његовим речима, у Совјетском Савезу месо је било дефицитарна намирница, па су људи у исхрани користили много више поврћа и воћа. Осим тога, у совјетско време у храни је било мање адитива. „Када је дефицит појединих прехрамбених производа на тржишту престао, људи су могли да једу све. Истовремено је повећана количина калорија у исхрани“, са жаљењем констатује професор Данишевски. Као још један разлог појаве гојазности експерт наводи и то да су грађани Русије све мање физички активни јер већина њих сада себи може да приушти аутомобил.

Сви ови фактори довели су до тога да грађани Русије из године у годину у просеку постају све гојазнији. У совјетско време проблем гојазности сретао се код жена старијих од 45 или 50 година, а сада су гојазне много млађе особе“, каже професор Данишевски. „Све је више двадесетогодишњака оба пола са вишком килограма. Према подацима истраживања, по броју гојазних жена старијих од 30 година Русија је претекла Америку. Код нас је ређа појава екстремне гојазности, али прекомерна телесна тежина се запажа код жена старијих од 30 година. Код мушкараца је чест 'пивски стомак', иако за њега није криво само пиво. Дакле, не ради се само о хамбургерима, већ о целокупном режиму исхране и нивоу физичке активности.“

Повратак сеоске хране у руске градове
Фирма из Санкт Петербурга продаје еколошки чисту хра­ну два или три пута скупље од производа у обичним про­давницама, али потраж­ња је све већа.

Према подацима Светске здравствене организације, код 59,8% одраслих грађана Русије утврђена је прекомерна телесна тежина која може прећи у гојазност. Ови показатељи упозоравају на критично стање здравља нације. Стручњаци харвардске Школе бизниса су проценили да се Русија налази на петом месту по броју становника са прекомерном телесном тежином. Стручњаци са Харварда напомињу да је узрок све чешће гојазности неправилна и неизбалансирана исхрана: према статистичким подацима, просечан грађанин Русије у исхрани користи сувише животињских масти, црвеног меса, сухомеснатих производа и маслаца, док је воће и поврће недовољно заступљено.

Идеја да потрошачи буду информисани о корисности или штетности појединих производа који се могу наћи на рафовима руских продавница разматрана је и раније у више наврата. Потрошаче нико није желео да плаши застрашујућим сликама, већ да им пружи детаљније информације о прехрамбеним производима како би сами могли да на адекватан начин одаберу намирнице за правилну исхрану. Стручњаци Националног истраживачког центра „Здрава исхрана“, који је основао професор Московског државног универзитета „Ломоносов“ Олег Медведев, препоручују да на декларацијама прехрамбених производа буду назначене детаљне информације о њиховој нутритивној и енергетској вредности. Они притом напомињу да слова на етикетама морају да буду крупнија, тако да подаци о саставу производа заузму најмање половину његовог паковања. Стручњаци центра „Здрава исхрана“ такође сматрају да би декларације морале да садрже још један податак: препоручени дневни унос датог производа у оквиру 2000 килокалорија. Наведена калоријска вредност мора се односити не само на 100 грама, него на једну порцију датог производа. Наиме, већина потрошача декларацију не чита пажљиво и мисли да се наведена калоријска вредност односи на целокупну количину производа у паковању. Неопходно је навести детаљан састав производа и проценат најважнијих хранљивих материја, а на предњој страни паковања треба указати на евентуално присуство састојака посебно штетних по здравље, као што су засићене масти, холестерол, трансмасти, соли и шећери.

Росијскаја газета. Сва права задржана.