Путин спречио нови рат Азербејџана и Јерменије

После разговора одржаних 10. августа стране су потврдиле приврженост мирном решавању конфликта у непризнатој Нагорно-Карабашкој Републици (НКР).

Још уочи самита није се знало да ли ће он уопште бити одржан. Баку и Јереван у последње време често понављају да разговори на највишем нивоу имају смисла само уколико шефови држава имају о чему да се договарају. Дијалог је, међутим, већ одавно доспео у ћорсокак. Главно и непремостиво разилажење азербејџанске и јерменске стране везано је за статус НКР. Баку види Нагорно-Карабах искључиво као део Азербејџана, док Јереван сматра да су претензије НКР на независност апсолутно легитимне и оправдане. Толико дубока супротност неутралише све покушаје посредника из Минске групе ОЕБС-а да у пракси покрену конструктиван процес регулисања конфликта. Ситуација на линији додира периодично се заоштрава до усијања.

Протекле недеље су сукоби толико ескалирали да је Запад већ почео говорити како је карабашки конфликт ушао у акутну фазу и више није „замрзнут“. Провокације су добиле системски карактер, као и акције диверзантских група, а пушкарање из аутоматског оружја прерасло је у артиљеријске окршаје. Већ има скоро двадесет жртава. Азербејџан је журно пребацио тешку технику у зону конфликта, обе стране су подигле авијацију у ваздух и до почетка рата остао је само један корак. Тада је председник РФ Владимир Путин позвао азербејџанског и јерменског колегу у Сочи.

Илхам Алијев је непосредно пред полазак у Сочи запретио да ће збрисати са лица земље Јерменију, „која не одустаје од фашистичке политике“. Јерменска страна је била револтирана.

С обзиром на све те околности разговори у Сочију су одржани у две рунде. Путин је најпре одвојено поразговарао са Алијевом, затим са Саркисјаном, и тек наредног дана је одржан сусрет све тројице лидера за истим столом. Како саопштавају информативне агенције, Алијев и Саркисјан су један другоме упутили прекоре због непоштовања важећих споразума, али су се сложили да се проблем не може решити ратом. Путин је констатовао да је у питању стара бољка, која је наслеђена из совјетског периода, и да тај конфликт треба решавати без журбе, мудрошћу „која краси оба народа“, и искључиво мирним путем.

Алексеј Мартинов, директор московског Међународног института за новоформиране државе, сматра да је разбуктавање новог рата између Азербејџана и Јерменије спречено искључиво захваљујући активним мировним напорима Русије. „Прошле недеље је извршена најозбиљнија и највећа провокација у зони додира јерменских и азербејџанских јединица у Нагорном Карабаху. Ескалација конфликта је спречена захваљујући благовременој реакцији председника РФ“, рекао је Мартинов за „Руску реч“. Експерт је претпоставио да Баку жели да искористи ситуацију када се Русија, која традиционално подржава Јереван, бави решавањем проблема грађанског рата у Украјини, и да реши проблем Нагорно-Карабаха применом силе, ослањајући се на подршку Запада.

Међутим, испоставило се да таква рачуница није била добра. „Прво, азербејџанска армија је неочекивано наишла на снажан одговор армије одбране Нагорно-Карабаха и јерменских трупа. Друго, испоставило се да Владимир Путин лично пажљиво прати развој ситуације у закавкаском региону“, рекао је Алексеј Мартинов.

Члан Друштвене коморе РФ и политиколог Сергеј Марков изјавио је после преговора у Сочију да сусрет шефова Азербејџана и Јерменије сам по себи сведочи о томе да је конфликт враћен у формат дипломатског регулисања.

„Сматрам да ће главни резултат разговора бити слабљење војне конфронтације на подручју Нагорно-Карабаха у најскорије време. Веома је важно нагласити да разговори имају и снажну економску позадину. Путин је предложио Алијеву и Саркисјану да својим производима попуне место које је упражњено услед руских 'антисанкција'. То је и за Азербејџан и за Јерменију шанса коју они не могу да пропусте“, објаснио је експерт.

Сергеј Марков је додао да је знатан раст економске и војне моћи Азербејџана сада постао главни фактор заоштравања јерменско-азербејџанског конфликта: „Садашњи положај Нагорно-Карабаха је настао у односу снага који је био актуелан пре 20 година, када је Јерменија била јача. Сада се ситуација из корена изменила. Последњих година је нагло порасла и војна и економска моћ Азербејџана, и сада његово руководство жели да ситуација у региону буде више у складу са новим односом снага.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.