Путин „пред највећим изазовом од када је постао председник“

Руски председник Владимир Путин је 22. јула, неколико дана после пада малезијског Боинга 777 на истоку Украјине, на седници Савета безбедности Руске Федерације говорио о питањима суверенитета и територијалног интегритета Русије. Рекао је да не види директну спољну опасност по земљу и потврдио да ће Русија на адекватан начин одговорити на јачање присуства снага НАТО-а у Источној Европи и повећати сопствену одбрамбену способност, између осталог и на Криму.

Russia Direct: Коме се Путин првенствено обратио – Русији или Западу?

Фјодор Лукјанов: Путин се обратио обема странама, али у овом тренутку важнија је његова порука Западу. Руски председник настоји да јасно истакне своје ставове како би показао да Русија не жели пораст напетости, као ни политичку или психолошку ескалацију сукоба [са Западом или Украјином]. Ако Запад покаже добру вољу и флексибилност, и Русија ће бити спремна да буде флексибилна и да сама покаже разумевање. То није речено директно, али се може закључити из тона његовог обраћања.

Путин је изјавио да ће Русија повећати своју одбрамбену способност и да ће одговорити „адекватно“ и „симетрично“ на појачано присуство НАТО-а у Источној Европи. Да ли је овакав став у противречности са његовом изјавом да Русија „не види директне спољашње претње“?

У таквим ситуацијама један државник не даје једнозначне изјаве. Путин каже да нема директних претњи. Међутим, то не значи да не постоје индиректне или потенцијалне претње. Дакле, јачање одбрамбене способности и најава адекватног одговора односе се на хипотетичку ситуацију. Једна је ствар припремити се за одговор на овакву врсту претњи, а сасвим друга када се суочите са директном опасношћу и морате одмах да реагујете.

Да ли се слажете са мишљењем неких западних коментатора да је Путин „озбиљно уплашен“?

Не. Не верујем у тврдње да се он уплашио. Рекао бих да је Путин просто пред највећим изазовом од када је постао председник државе. Активним учешћем у решавању украјинске кризе од фебруара и марта Русија је на себе преузела огроман ризик у великој стратешкој игри која је почела присаједињењем Крима, а наставила се потоњим догађајима. Сада видимо како се ова игра даље одвија – имамо озбиљне супарнике који такође вешто повлаче своје потезе. Као човек који је одговоран за вођење те игре и доношење битних одлука Путин се налази у веома неповољној позицији, јер је изложен најснажнијем могућем спољашњем притиску – психолошком, економском и политичком – а притом нема савезника који би безрезервно стао на његову страну.

Дакле, он се није уплашио, већ се нашао у врло сложеној ситуацији. Он истовремено мора да наступа трезвено у односу са Западом како не би изазвао још већу изолацију Русије, али и да задовољи очекивања [после присаједињења Крима] оног дела руске јавности, иначе значајног и утицајног, који жели да подржи сународнике [у источној Украјини]. Према томе, Путин покушава да балансира између те две стране.

Крај илузије о „седењу на више столица“
Територија бившег СССР-а ушла је у нову фазу самоодређивања. Потписивање споразума о оснивању Евроазијске економске уније, догађаји у Украјини изазвани конфликтом због споразума о придруживању ЕУ, коначно склапање овог споразума између Европске уније и Молдавије, Грузије и Украјине, немири у Абхазији – све су то делови мозаика који чине новонасталу геополитичку ситуацију.

Да ли ће он моћи да утиче на проруске снаге у источној Украјини?

Верујем да може да утиче на њих. Ипак, нема основа за мишљење да то може у потпуности да учини. Сва тамошња [у источној Украјини] дешавања су хаотична и њихов даљи ток се не може са сигурношћу предвидети. „Политички утицај“ је заправо еуфемизам. Запад тражи од Русије једну конкретну ствар, а то је да спречи достављање помоћи са своје територије.

Ако би се тако нешто догодило украјинска војска би за кратко време поразила проруске снаге. То је оно што Запад жели да постигне. За Путина је овакав расплет неповољан и опасан, јер у том случају ризикује да изгуби подршку проруских бораца у источној Украјини, као и грађана Русије који их подржавају – они би то доживели као издају. Зато, понављам, ово је веома осетљива позиција.

Током обраћања Путин је рекао да Русија своју економију мора да заштити од ризика – политичких или оних који долазе споља. По Вашем мишљењу, које економске мере је имао у виду?

Сматрам да је под тим подразумевао пакет мера које треба да допринесу бољој одрживости економског модела земље. То може да буде замена увоза домаћом производњом или заснивање трговинских односа са новим партнерима. Ови кораци су у сваком случају нужни, без обзира на санкције. Нема других начина за побољшање економског биланса пошто Русија нема ресурсе којима би некога спречила да следи политику САД.

На Западу такође говоре о „кривици“ Русије у Украјини и потреби да је Путин „призна“...

Не. Признавање кривице не долази у обзир. Путин не наступа у своје име, он се налази на челу Русије. Владе углавном ретко и невољно признају кривицу. На то су приморане кад доживе војни пораз (попут Немачке и Јапана у Другом светском рату, мада Јапан није у потпуности признао своју кривицу), или то чине после дуго времена и уз много оклевања.

Russia Direct је међународни аналитички медијски портал посвећен питањима спољне политике. Анализе аутора портала доступне су искључиво за регистроване кориснике. Можете се пријавити овде.

Росијскаја газета. Сва права задржана.