Одлучујући моменти сукоба на истоку Украјине

Према саопштењима представника самопрокламоване Доњецке Народне Републике, добровољачка војска је у суботу у зору успела да пробије обруч око Славјанска и повукла се у суседни град Краматорск, а затим у Доњецк. Према њиховим изјавама, повлачење из града под опсадом било је „тактички маневар који је неопходан за концентрацију снага и успешну одбрану Доњецка“.

Подсетимо да су током двомесечне опсаде града, у којем живи 110.000 становника, украјински војници обуставили снабдевање намирницама, а такође искључили струју и воду. Како преноси руски лист „Комерсант“, позивајући се на изјаве становника Славјанска, Национална гарда је у граду спроводила рације с циљем да открије потенцијалне диверзанте и лоцира особе које сарађују са добровољцима.

Хоће ли доћи до битке за Доњецк?

Како је напоменуо независни украјински политиколог Дмитриј Понамарчук, мало је вероватно да ће кијевске власти обуставити борбена дејства након освајања једног од кључних центара добровољачке војске.

„Не треба заборавити да се у окружењу председника налази утицајна група присталица чврсте политике. Чак и ако би Порошенко хтео да пристане на компромис, да попусти и примени половичне мере, ови људи му то не би дозволили, посебно не у овом тренутку“, рекао је Понамарчук.

Овај стручњак је истакао да би опсада Доњецка уз примену артиљерије и авијације довела до хуманитарне катастрофе и проузроковала огроман број жртава међу цивилним становништвом. Зато ће се битка за освајање центра отпора вероватно водити по сценарију Славјанска: опсада са прекидом комуникационих веза, обустављање снабдевања града намирницама и евакуација цивилног становништва.

Како истиче независни војни стручњак Виктор Литовкин, украјинска војска је освојила Краматорск захваљујући томе што су становници града одбили да подрже проруске снаге отпора и град изложе минобацачкој ватри Националне гарде.

„Иста ситуација би се могла поновити и у Доњецку: људи могу одбити да подрже отпор добровољачке војске и радије се одлучити на безусловну предају града украјинској војсци. У широј перспективи је јасно да снаге отпора не могу да победе државну машинерију, која је бројчано надмоћна и технички опремљенија“, рекао је Литовкин.

Више о руско-украјинским односима

По његовом мишљењу, Кијев планира да иде до краја и једини начин да се спречи крвопролиће је да се појача политички притисак од стране Париза, Берлина и Москве.

„Мировни споразум између централне државе и република може бити потписан по угледу на Хасавјуртски мировни споразум из 1996. између Руске Федерације и Чеченије. Након споразума државна војска је напустила територију Републике, а Чеченија је фактички постала независна држава са својим председником, границама и војском. Споразум је означио крај Првог чеченског рата“, објаснио је Литовкин.

Следећа етапа преговора је већ више пута одлагана. А након саопштења о освајању Славјанска, контакт група за Украјину је дала изјаву о томе да је неопходно да се хитно предузму конкретне мере како би се криза решила мирним путем и да је зато потребно да се што пре одржи следећа рунда консултација.

Ситуација на граници са Русијом

Како су саопштили руски цариници, из правца самопрокламоване Луганске Републике редовно допиру пуцњи и митраљески рафали, а минобацачка паљба досеже територију Русије. Тако је у петак ујутро неколико пројектила експлодирало на граничном прелазу „Новошахтинск“ у Ростовској Области. Пре око две недеље тамо је услед сличног инцидента већ рањен руски цариник.

Према речима очевидаца, једна од мина је експлодирала на саобраћајној траци, где се образовао кратер пречника пола метра. На срећу, у том тренутку се ту нису налазила возила, тако да су жртве избегнуте.

Раније је због паљбе на територији Украјине затворено неколико руских граничних пунктова. Тако је гранична управа обуставила рад на прелазима „Доњецк“, „Весело-Вознесенка“ и „Кујбишево“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.