Како се данас живи на Криму?

Туризам је на Криму одувек био једна од најпрофитабилнијих делатности. После ступања Крима у РФ, легализација рада туристичких објеката ће бити неизбежна. Извор: Lari / Legion Media.

Туризам је на Криму одувек био једна од најпрофитабилнијих делатности. После ступања Крима у РФ, легализација рада туристичких објеката ће бити неизбежна. Извор: Lari / Legion Media.

Прошло је више од три месеца откако је Крим ушао у састав Руске Федерације. Новинарка „Руске речи“ Жана Локоткова посетила је Крим да би сазнала колико се изменио живот локалног становништва након увођења рубље и руског законодавства. Некима је живот остао исти, неке су добре ствари натерале на непријатне одлуке, а неки су се дословно препородили.

Јун је и на Криму је +25 степени у хладу. Заустављамо се на бензинској пумпи на једном од главних кримских путева, који спаја највеће градове полуострва. Возач старе „Ладе Приоре“ точи бензин и жмирка због јаког сунца. На задњем седишту аутомобила су гајбице пуне крупних јагода. „Ове године су јагоде толико родиле да их продајем јефтиније него раније, у просеку за 1 и по долар, уместо за 2 и по или 3 и по“, жали се возач. Каже да се зове Рашид и да је Кримски Татарин родом из степског дела полуострва. Његова породица се већ 20 година бави откупом и продајом воћа. Свакодневно, рано изјутра, Рашид обилази села и оставља празне гајбице које неколико сати касније поново преузима напуњене слатким јагодама. Тако дневно откупи до тону јагода. У његовом послу рачуница је једноставна: јагоде откупљује за 50 до 80 центи по килограму , а затим их продаје трговцима на велико у већим градовима по 3 до 5 пута вишој цени. „На пијацама се плаћа само у рубљама, цене у гривнама говоримо по навици, а ја за сваки случај, за ‘црне дане’, чувам новац у еврима“, прича Рашид. Откако је Крим постао део Руске Федерације у Рашидовом животу се готово ништа није променило: и даље откупљује воће на велико и најгоре што у његовом послу може да се деси је суша или слаб род воћа. Рашидова породица, као и многи други Кримљани, у буквалном смислу живи од земље. За Рашида би се, уз извесно растезање појмова, могло рећи да је представник малог бизниса који чини основу кримске економије.

Туризам је у експанзији

На Криму су тренутно у најбољем положају они који су прешли у руску државну службу. Њихове плате су сада три до четири пута веће него пре.

Сасвим је разумљиво што тренутно на Криму у свим сферама бизниса има недоумица и турбуленција: правна лица морају да се пререгиструју, да проуче порески систем РФ и отворе рачуне у руским банкама. Пре неколико месеци све ово је изазвало доста проблема, али до сада је на Криму отворено већ 300 филијала руских банака (поређења ради, пре референдума на полуострву је радило 900 експозитура).

„Раније смо пословали преко представништва у Кијеву. Уз посредовање украјинске компаније закључивали смо уговоре о путовањима у здравствено-рехабилитационе центре и санаторијуме на Криму“, прича Алексеј Високанов, председник компаније „Мултитур“ (специјализоване за туристичке аранжмане у земљама ЗНД). Његова компанија послује са Кримом од 1997. „Сада можемо да сарађујемо директно. Међутим, иако смо раније уговоре закључивали преко посредника, било је једноставније јер нам је по украјинским законима требало мање докумената него сада по руским. Када смо почели да сарађујемо без посредника, нико од колега са Крима није тачно знао каква треба да буде форма уговора, али су на крају сви прихватили наше услове“.

Туризам је на Криму одувек био једна од најпрофитабилнијих делатности. Многи водећи туроператери који нуде квалитетан одмор по повољним ценама виде перспективу у предстојећој легализацији туристичке понуде на Криму. Пошто се сви труде да привуку туристе, на губитку ће бити власници малих хотела који нису регистровани и нуде недовољно квалитетне услуге.

Један од њих је Николај, који има мали хотел од свега шест соба на југозападу кримског полуострва, у близини Севастопоља, у селу Угловоје. До сада је радио нелегално и није плаћао порез.

Асортиман у супермаркетима је готово исти као и раније, с том разликом што је све мање украјинских бомбона.

„Сада више не могу да кажем да су у свих шест соба смештени ‘пријатељи’. Та прича више није уверљива“, признаје Николај, очекујући контролу туристичке и пореске инспекције. Поред тога, у непосредној близини је недавно отворен удобан пансион са базеном „Ателика Таврида“. Николај је приморан да размишља о продаји малог хотела јер ће легализација рада туристичких објеката на Криму бити неизбежна.

За будућност свог посла забринути су и други ситни предузетници, рецимо, власници малих продавница. „Највећи проблем су лиценце за продају алкохолних пића. Старе украјинске лиценце важиће само до краја 2014. Мени је лиценца истекла још у априлу и нема начина да је продужим“, каже Сергеј, власник неколико драгстора. „Руско законодавство је флексибилније када је реч о порезима на промет, али су неки други прописи строжији: алкохол не сме да се продаје после 23:00. Сада не знам шта да радим.“ Па ипак, Сергеј и његове колеге су на добитку због преласка са гривне на рубљу. Пошто и даље има проблема са ситним новцем, трговине су заокружиле цене навише. Продавци често унапред упозоравају да не могу да врате кусур купцима новина и других ситница.

Расту и цене и плате

Цигарете се још увек продају са старим украјинским акцизним маркицама и јефтиније су за 15-20% него у суседном Краснодарском Крају. Овог пролећа је због тога избио мали рат међу препродавцима цигарета. „У фебруару и марту ове године људи су долазили из Ставропоља, товарили у аутомобиле гајбе пива и картоне цигарета и истог дана се трајектом враћали назад“, присећа се Алексеј Високанов.

Асортиман у супермаркетима је готово исти као и раније, с том разликом што је све мање украјинских бомбона. Истина, многи становници Крима су, очекујући долазак руских трговинских ланаца, за сваки случај направили залихе намирница са дугим роком трајања (шећер, брашно, макароне). „Наизглед, све је у реду, али је избор макарона све лошији“, каже купац у локалној самопослузи „_serbianBeginIgnore_Сiльпо_serbianEndIgnore_“. „Ако код нас дође ‘Азбука укуса’ [руски ланац самопослуга са производима премијум класе - прим. ред.], биће већи избор макарона, али ја нећу моћи да платим 4 и по долара за паковање. Мислим да ће на јесен све поскупети“, песимистички закључује купац. Месо је већ поскупело, па сада килограм филеа кошта око 10,4 долара. „Цена је скочила зато што нам је месо стизало са истока Украјине, из Луганска, где су многе фарме затворене због оружаних сукоба“, наставља купац.

Пре него што је Крим ушао у састав Руске Федерације цене воћа и просечне потрошачке корпе биле су ниже 15-20%, али су и плате биле много мање. На пример, месечна плата запосленог у украјинској полицији износила је око 3500 гривни или 356 долара. Управо толику плату је у фебруару добио Михаил, који је радио као полицајац. До пензије му је остало само три месеца. Међутим, у априлу је Михаилу понуђено да пређе у руску полицију уз знатно већу плату, чак 1.760 долара, наравно, уколико добије лиценцу за рад. Михаил се обрадовао: „Мислио сам да ћу у пензију, али онда сам схватио да још нисам тако стар!“ Он није једини: на Криму су тренутно у најбољем положају они који су прешли у руску државну службу. Њихове плате су сада три до четири пута веће него пре. Поређења ради, раније су плату од око 500 долара имали само шефови у банкама.

Кримљани воле да кажу: „Ако ти је подарен живот, проживи га на Криму“. У сваком случају, у марту ове године на Криму се много тога променило, а становници полуострва ће ускоро моћи да процене колико се њихов живот променио набоље.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“