Избеглице из Славјанска чекају у Доњецку аутобус који ће их пребацити у Русију. Извор: РИА „Новости“.
Повратак у Донбас
Наравно, много је више оних који долазе у Русију него повратника у Украјину. Па ипак, има и тако храбрих људи који су спремни да се врате упркос сталним оружаним сукобима.
Из Украјине у Русију пристижу препуни аутобуси и аутомобили, као и маса људи који пешице прелазе границу, а у супротном правцу се крећу искључиво возила са украјинским таблицама у којима се путници могу пребројати на прсте.
„Из Луганске Области смо већ евакуисали око две стотине деце и жена. Ово је трећа група избеглица коју смо превезли у Русију“, прича возач једног од аутобуса. „Нисмо могли да повеземо све који су желели да крену. Чека се на ред. Сва места су попуњена за још неколико наредних вожњи. Иако је опасно јер се у близини границе пуца, наставићемо да евакуишемо људе. У сваком случају је опасније да остану у Украјини.“
„Када возимо избеглице, из предострожности никада не идемо истим путем. Маршрута пута остаје у тајности. Путници се углавном пријављују преко усмено. Међутим, многи се сада не усуђују да крену у Русију јер је прошле недеље отворена ватра на аутобус који је превозио децу. Срећом, нико није настрадао, али овим малишанима сада пружају помоћ руски психолози.“
„Имам два сина од 10 и 7 година“, укључује се у разговор једна од путница. „Са њима је у Русији остала комшиница. Смештени су у једном дечјем одмаралишту. Веома се бринем за њих! Ипак, опасније би било да су остали код куће. Млађи син од страха више није могао да спава. То је психичка траума и за одрасле, а поготово за децу. Свуда наоколо смрт и сахране! На то се нико не може навићи.“
Жена кратке косе, у фармеркама и мајици, са великом торбом преко рамена, не испушта из руку мобилни телефон, нервозно покушавајући да успостави везу. Она је држављанка Русије.
„Отац ми је остао у Украјини, а више не могу да успоставим контакт са њим. Дијабетичар је и прима инсулин. Залихе лекова су при крају, а живот му зависи од инјекција инсулина које мора да прима неколико пута дневно. Одбија да напусти кућу јер се боји да ће нам све покрасти и порушити. Имамо живину и стоку о којој се треба бринути: кокошке, патке и краву. Наставићу да га убеђујем да крене. Морамо бежати!“
Брачни пар, Николај и Татјана, који су управо пролазили граничну контролу, замолили су да их не фотографишемо. Имају плаве украјинске пасоше. Кажу да су у Русију послали баку и децу.
На моје питање зашто и они нису остали у Русији, супружници су се само згледали.
„Враћамо се да би смо бранили своју земљу и свој дом. Ја сам ступио у јединице снага самоодбране, а жена ради као куварица. Када је рекла да жели да припрема храну за браниоце, нисам имао ништа против. Нисмо могли ни да замислимо да ћемо своје мирнодопске послове заменити ратним задужењима. Нисам професионални војник, али сам служио војску па умем да расклопим и склопим аутомат.“
„Плашите ли се?“, питам.
„Наравно да се плашимо, људи смо! Међутим, када гађају болницу и убијају невину децу, сви желимо само једно: да се ујединимо и одбранимо.“
Николај је, као и многи други грађани Донбаса, ступио у јединице снага самоодбране када су украјинске снаге отвориле артиљеријску ватру на град.
На првој ватреној линији
У Славјанску је тада гранатирана дечја болница. Особље је све мале пацијенте преместило у подрум, а једно дете које је било на апаратима за вештачко дисање морало је да остане на одељењу за реанимацију. Тих дана је цео свет сазнао за судбину осмомесечног Жење који је спасен после недељу дана проведених у полуразрушеној згради. Несрећни малишан, његова мајка и старија сестра евакуисани су тек из трећег покушаја. Сада Жењу лече најбољи руски лекари. После операције у Санкт Петербургу, малишан може да дише без апарата. Руски лекари још увек нису потврдили првобитну дијагнозу постављену у Украјини.
Жења је имао среће. Према најновијим званичним подацима од 23. јуна које је саопштила Татјана Бахтејева, председница комитета за здравство Врховне раде Украјине, у оружаним сукобима на истоку Украјине погинуло је више од четрдесеторо деце од шрапнела и метака. Последња жртва је десетомесечни дечак. Убила га је граната испаљена на дечје игралиште. Због погибије детета од шрапнела полиција у Луганску је покренула кривични поступак.
Људи настављају да путују из Украјине у Русију и обратно упркос томе што се у близини границе често пуца јер се снаге самоодбране Донбаса које врше пограничну контролу сукобљавају са војницима регуларне украјинске војске и припадницима Националне гарде Украјине. Русија је спремна да на својој територији прихвати све цивиле који долазе из Украјине и да им пружи неопходну помоћ.
До сада је у Ростовској Области смештено 15802 особе избегле из Украјине, међу којима је 6166 деце. Након преласка границе, већина грађана Украјине наставља пут према унутрашњости Русије или остаје код рођака и познаника. Помоћ избеглицама пружају локалне власти, волонтери, добротворни фондови и обични грађани који нису равнодушни према несрећи ближњих. Због све већег броја избеглица у пограничној зони отворена су четири прихватна центра са шаторима у којима се може сместити две хиљаде људи. Министарство за ванредне ситуације РФ (МЧС) је успоставило „ваздушни мост“ за евакуацију становника Донбаса у друге делове земље.
Држава је до сада финансијску помоћ за смештај евакуисаних становника Донбаса упутила само Ростовској Области: у четвртак је потпредседник владе РФ Дмитриј Медведев потписао одлуку према којој ће овом региону Русије бити додељено 240 милиона рубаља. Овим документом је такође дефинисано да ће се за смештај сваке избегле особе издвојити 550 рубаља дневно, од чега је 250 рубаља намењено за исхрану. Ускоро ће стићи много више новчаних средстава за помоћ избеглицама из Украјине. До понедељка кабинет министара ће размотрити могућност доделе новчане помоћи грађанима Украјине који су нашли уточиште у Руској Федерацији. За сада није познато о којој суми новца је реч.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
