Шта је одговорио председник

О Украјини и Криму

Председник РФ сматра да је у Украјини дошло до противуставног преврата и оружаног преузимања власти. Руски лидер је категорички одбацио наводе према којима су руске јединице учествовале у догађајима у Украјини. Он сматра да је од изузетне важности да почне дијалог између садашњих власти Украјине и региона ове земље. Истакао је да је Русија увек била уз Украјину, додавши да је овој земљи већ доделила стотине милијарди долара финансијске помоћи.

Што се тиче одлука о Криму и Севастопољу, председник тврди да су пресудну одлуку одиграли резултати референдума на полуострву. Русија никада није планирала војну интервенцију на Криму, већ је била спремна да гради односе у оквиру новонасталих геополитичких околности. Међутим, била је принуђена да повуче извесне потезе, јер је безбедност руског становништва била реално угрожена.

Више о руско-украјинским односима

„Руском становништву и становништву које говори руски претила је реална и опипљива опасност. То је подстакло народ Крима да размисли о будућности и да од Русије затражи помоћ“, рекао је председник.

У Севастопољ ће из Новоросијска бити пребачен већи број бродова Црноморске флоте, изјавио је председник и најавио је да ће на кримским бродоградилиштима бити активирани значајнији капацитети за изградњу и ремонт бродова.

Путин је још једном поновио да Русија украјинску власт сматра нелегитимном. Упркос томе, руска страна не одбија дијалог. Путин је спреман на сарадњу са свим учесницима избора у Украјини.

О могућности примене силе у Украјини

Председник Русије се нада да неће морати да искористи право да у Украјину упути војску. Ово право су му дали чланови парламента. „Искрено се надам да нећу морати да искористим ово право и да ће нам поћи за руком да политичко-дипломатским средствима решимо све акутне, да не кажем ургентне, проблеме у данашњој Украјини“, рекао је Путин.

О међународним блоковима и сарадњи са Кином

Путин сматра да је систем блокова превазиђен. НАТО је створен као противтежа СССР-у. Совјетског Савеза више нема, док Северноатлантска алијанса наставља да постоји. Руски лидер се запитао против кога је усмерена активност Алијансе и зашто НАТО шири своје присуство према руским границама.

„Русија не разматра оснивање војнополитичког савеза са Кином. Међутим, односи поверења и сарадње са Кином налазе се на изузетно високом нивоу. Ови односи су у војној сфери достигли ниво поверења као никада раније, што доказује и одржавање заједничких војних вежби. Руско-кинески односи ће постати кључни фактор светске политике и суштински ће утицати на савремену структуру међународних односа“, истакао је председник.

О Аљасци

Пошто су размотрили припајање Крима Русији, руски грађани су пожелели да од председника чују став о још једном региону са руском историјом, о Аљасци. Председник је одговорио кроз смех: „Шта ће нам Аљаска?“ Председник државе је подсетио да је Аљаска продата у 19. веку. „Русија је северна земља, 70% њене територије припада Северу или Крајњем Северу.“ Путин је такође скренуо пажњу на повећане буџетске трошкове при одржавању таквих региона.

О гасу и нафти

Путин очекује успешно решење проблема транзита гаса преко територије Украјине. Руски лидер је уверен да Европа не може без руских испорука гаса. Земље Европе 30-35% потреба за гасом задовољавају испорукама из Русије. Само у Финској удео руског гаса износи око 90%, а у низу других земаља је 60-70%.

Русија је спремна да чека још месец дана да Украјина врати дугове за гас и моли Запад да се укључи у процес регулисања ових односа, изјавио је руски лидер.

О односима са САД

Више о руско-америчким односима

Москва жели да поврати поверење у односима са Вашингтоном, изјавио је руски лидер и позвао САД да светску политику ослободе лажи и двоструких стандарда.

„Треба да поштујемо узајамне интересе, да разговарамо на истом језику, да међународну политику ослободимо двоструких стандарда и лажи и да више пажње и више значаја придајемо међународном праву, а не политици силе“, рекао је Путин.

Питање Едварда Сноудена

Руском лидеру је видео-питање упутио и бивши агент америчке обавештајне службе Едвард Сноуден, који је разоткрио шпијунирање грађана од стране САД и добио азил у Русији. Американца је интересовало да ли Руска Федерација спроводи исту такву врсту присмотре. Путин је изјавио да у Русији није могуће масовно праћење грађана, као у САД. Председник је подсетио да је у Русији употреба специјалних средстава од стране обавештајних служби, као што су прислушкивање телефонских разговора и надгледање активности на Интернету, строго регулисано законом. Између осталог, неопходно је набавити одговарајућу судску одлуку. „Ми, наравно, себи не дозвољавамо тако масовно и неконтролисано праћење грађана. И надам се да то никада нећемо дозволити“, изјавио је руски лидер.

Росијскаја газета. Сва права задржана.