БРИКС као градитељ равнотеже у свету

Министри иностраних послова земаља БРИКС-а у Хагу. Извор: РИА „Новости“.

Министри иностраних послова земаља БРИКС-а у Хагу. Извор: РИА „Новости“.

Током украјинске кризе многе међународне организације показале су своју „хладноратовску идеју“ практично аутоматским заузимањем негативног, па и ратоборног става према Русији. За разлику од њих, БРИКС, група настала после Хладног рата, која по многима представља првог весника мултиполарног света, показала је много више такта, супротставила се многим намерама западних земаља и показала да је способна за велику политичку и економску улогу у свету.

Министри иностраних послова земаља БРИКС-а састали су се на маргинама самита посвећеног нуклеарној безбедности у Хагу и поновили своје ставове о противљењу санкцијама као одрживом решењу за решавање украјинског сукоба. Штавише, као представници земаља чланица Г-20, супротставили су се идеји да се Русији ускрати учешће на предстојећем самиту ове групе. Донет је закључак да у мултилатералној организацији одлуке не могу да се доносе једнострано.

Група Г-20 постаје све ефикаснија у решавању светских економских питања, у чему важну улогу има и чињеница да су све земље чланице БРИКС-а уједно и чланови Г-20.

БРИКС може да одигра значајну улогу у изградњи односа између Русије и Запада. Бразил, Индија, Кина и Јужна Африка, заједно са Русијом, потврдили су јединствен став о мирном решавању украјинске кризе. Заједничка изјава представника ове групације дата у Хагу, представља јасан одраз овакве позиције. Амерички председник Барак Обама признао је да ће санкције „пореметити односе у светској економији“. Појачавање санкција и увођење контрамера могу да утичу на економску ситуацију у Русији, али свакако ће погодити и земље Запада, укључујући и оне европске. Европа је у великој мери зависна од руских енергената. Санкције ће погоршати и економске прилике у Украјини, будући да је зависна од руског тржишта и енергетских ресурса.

Посебну пажњу у овој кризи треба посветити улози БРИКС-а. Ова организација настала је релативно скоро – није постојала за време Хладног рата. Можда би било интересантно замислити утицај БРИКС-а, или неке сличне групе, на хладноратовску политику. Настојања БРИКС-а да се истраје на дијалогу и мирном решавању проблема, истицање важности улоге УН, као и противљење санкцијама, не само што су донели већу препознатљивост његове улоге у међународним односима, већ су му обезбедили и значајнији утицај на глобалном нивоу.

Министри иностраних послова БРИКС-а у заједничкој изјави кажу: „Ескалација недобронамерне реторике, санкције и узвратне санкције, као и политички притисци не доприносе одрживом и мирном решењу кризе у складу са међународним правом, принципима и циљевима Повеље Уједињених нација.“ Поводом предлога аустралијског министра спољних послова да се Русији забрани учешће на новембарском састанку групе Г-20 у Бризбејну, представници БРИКС-а изјавили су следеће: „Министри изражавају забринутост због недавне изјаве у медијима о предстојећем самиту Г-20 који ће се одржати у Бризбејну у новембру 2014. Учешће у доношењу одлука у Г-20 припада једнако свим државама-чланицама и ни једна од њих не може унилатерално одлучивати о природи или карактеру ове групе.“ Чланице БРИКС-а одиграле су кључну улогу у формирању Г-20, њеном функционисању и креирању агенди. Током самита одржаног прошлог септембра у Санкт Петербургу у Русији чланице ове групе потврдиле су своју „трајну посвећеност заједничком раду на јачању глобалне економије.“

Сада су се појавили и неки позитивни помаци у вези са украјинском кризом. Шеф дипломатије Русије састао се у Хагу са вршиоцем дужности министра спољних послова Украјине. Ово је био први званични сусрет високих званичника након ескалације кризе, и поздрављен је са више страна као позитиван корак у циљу смиривања напетости. Судећи по извештају, Лавров је навео потезе које нова украјинска власт мора да предузме у циљу решавања кризе. Руски министар састао се и са својим америчким колегом. Планиране посете председника Путина – Немачкој у априлу, и Француској у мају – нису отказане.

Ситуација у Украјини и настали сукоб подсећају на епоху Хладног рата, када су на међународној политичкој сцени биле честе конфронтације на релацији Исток-Запад. Један од дипломатских ветерана из тога доба, Хенри Кисинџер, у недавно објављеном ауторском чланку навео је да погоршавање односа неће донети корист ниједној од страна.

Појачавање санкција и увођење контра-мера могу да утичу на економску ситуацију у Русији, али свакако ће погодити и земље Запада, укључујући и оне европске. Европа је у великој мери зависна од руских енергената.

Украјинској кризи треба приступити на „миран и разборит начин“, како је наведено у заједничкој изјави министара земаља чланица БРИКС-а, при чему треба уважити интересе свих умешаних страна. Интерес који Русија има у свом непосредном суседству, укључујући и Украјину, није само геополитички, већ и историјски и културни. Тако Кисинџер наводи да за Русију „Украјина не може бити обично иностранство. Руска историја почиње од Кијевске Русије. Руска религија је одатле потекла. Украјина је вековима била део Русије и њихове историје преплићу се и пре тога. Стране умешане у овај сукоб морају да узму у обзир и ове чињенице. Истовремено, важно је да се конфликт решава на ненасилан и миран начин.“

БРИКС може да представља фактор који ће помоћи остварењу равнотеже интереса Истока и Запада. Такође, ова група може да допринесе оснажењу дијалога и размене мишљења и да истовремено преузме улогу бране према политичким настојањима усмереним ка нарушавању односа у свету. Идеја да се Русији ускрати учешће у раду групе Г-20 допринеће распламсавању сукоба, уместо његовом смиривању. Треба поменути и следеће: са развојем привреде у земљама чланицама, група Г-20 постаје све ефикаснија у решавању светских економских питања. Све чланице БРИКС-а истовремено су и чланице Г-20, тако да ова група, која следи избалансиран приступ светским политичким проблемима, може да одигра важнију улогу у процесу решавања насталог сукоба.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“