Војне санкције према Русији: ко губи више?

Губици – на обе стране

Своју одлуку да се после догађаја на Криму прекине војна сарадња са Русијом објавиле су Велика Британија и Немачка. Међутим, санкције ЕУ у области војно-техничке сарадње представљају једно од најслабијих места у „борби“ са Русијом. Довољно је рећи да извоз европског наоружања не износи више од 1% укупног обима извозно-увозних уговора „Рособоронекспорта“, руског државног посредника у области трговине оружјем. Русија је по том обиму други испоручилац наоружања и војне технике у свету, после САД. Томе треба додати да руска предузећа имају потпуни циклус производње, од елементне базе до потпуног готовог производа. Дакле, санкције ЕУ у сфери војно-техничке сарадње фактички неће имати никаквих озбиљних последица за одбрамбену моћ Русије.

Више о руској војсци

Уосталом, 1% уговора још увек постоји. Када је реч о Великој Британији, то се тицало испоруке материјала за производњу војних униформи. Услед санкција Лондон губи око 133 милиона америчких долара. Берлин је испоручивао снајперско наоружање и био је ангажован на изградњи дигиталног школског центра за борбену обуку у Мулину, у Нижегородској Области. Износ трансакције је 100 милиона америчких долара.

Али највећи партнер Москве у војној сфери остаје Париз, који се за сада придржава позиције ишчекивања. Само један уговор за испоруку два велика десантна носача хеликоптера типа „Мистрал“ требало је француским компанијама DCNS (Дирекција за изградњу војних бродова) и STX да донесе преко 1,2 милијарде евра (половину суме Москва је већ пребацила). Осим тога, Француска је рачунала на то да изгради још два таква брода у самој Русији. Поред тога, Париз учествује у три велика руска уговора за испоруку тенковске оклопне технике, као и ловачких авиона Су-30МКИ и МиГ-29К  Индији. Добит се овде рачуна у милионима евра.

Ко коме даје поклон?

Најинтересантније је то што је руски војно-индустријски комплекс оберучке спреман да подржи увођење санкција против Русије управо од стране Француске. Не ради се само о томе да руској војсци нису потребни француски носачи хеликоптера (ни министар одбране, ни начелник Генералштаба још нису објаснили с којим циљем се купују овакви бродови). Увођење санкција ће довести до тога да ће Париз бити принуђен да плати пенале, а то ће омогућити изградњу најмање пет бродова попут „Мистрала“, већ у Русији.

Више о руско-украјинским односима

Како је ситуацију са санкцијама објаснио један од високих представника руског војно-индустријског комплекса, „Мистрали“ су били наметнути одлуком бившег министра одбране Анатолија Сердјукова. Говорка се да је та куповина била „поклон“ Николи Саркозију пред председничке изборе, као захвалност за благ став Француске према у конфликту у Јужној Осетији 2008. Председнику Француске је било потребно да сачува радна места, а уједно и бираче. DCNS се у том тренутку налазила у кризи и уговор са Москвом је за њу био попут појаса за спасавање.

Индикативно је да Вашингтон ћути поводом увођења санкција у војној сфери. Главни интегратор Европске уније губи од њих више него његови партнери у НАТО-у. Довољно је рећи да руска фабрика „ВСМПО-АВИСМА“ (руска металуршка компанија) из града Верхњаја Салда испоручује преко 40% детаља од титанијума за амерички луксузни путнички авион суперлајнер Boeing 787 „Dreamliner“. Северноатлантски савез има још и претоварну базу у Уљановску, кроз коју пролази скоро 60% терета за трупе алијансе у Авганистану. Тако да западним партнерима, по свему судећи, никако није од користи да врше јак притисак на Москву.

Росијскаја газета. Сва права задржана.