Подршка Латинске Америке политици Русије на Криму

Крајем прошле недеље Министарство спољних послова Русије захвалило се руководству Никарагве за подршку у вези са ситуацијом на Криму. По речима извора „Руске речи“ у руском спољнополитичком ресору, заменик министра спољних послова РФ Сергеј Рјапков захвалио се никарагванској страни за чврсту и доследну подршку позиције Русије према Криму и Севастопољу, као и руског прилаза решавању кризе у Украјини. Рјапков је разговарао са Луисом Ортегом, специјалним представником председника Никарагве за трговинско-економску сарадњу са Русијом који је допутовао у радну посету Русији.

Руско Министарство спољних послова изразило је захвалност и амбасадору Кубе у Москви Емилију Лосади Гарсији за принципијелну позицију кубанске стране у погледу Крима и регулисања кризе у Украјини.

Раније је подршку Русији изразио председник Венецуеле Николас Мадуро. Претње Запада да ће увести санкцији према Русији он је окарактерисао као безобразлук. „Уместо што прети Путину, светска заједница треба да му додели Нобелову награду за мир, јер је он зауставио рат у Сирији и спречио рат у Украјини“, изјавио је Мадуро у венецуеланској радио-емисији.

По његовим речима, оно што се догодило на Криму заправо је одговор на подривање украјинске демократије. „Сву одговорност за тај формат сноси антируска политика САД и дела Европе“, рекао је он. „Они желе да опколе Русију како би је ослабили, сравнили са земљом и разорили. То је њихова давна жеља, коју гаје већ 300 година и коју многе западне елите покушавају да реализују. Они то нису могли да учине ни уз помоћ Наполеона, ни уз помоћ Хитлера, мада су Наполеонов случај у Француској и Хитлеров у Немачкој две потпуно различите појаве. Па ипак, сада они у складу са истом традицијом поново јуришају на Русију. Али и овога пута ће остати кратких рукава.“

Председник Венецуеле оптужио је земље које не признају резултате референдума на Криму за примену двоструких стандарда, подсетивши на Косово и Фокландска острва. На сличан начин је реаговала и председница Аргентине Кристина Фернандез де Киршнер. Она је изјавила да САД и Велика Британија непризнавањем присаједињења Крима Русији демонстрирају политику двоструких стандарда.

Више о руско-украјинским односима

Киршнер је упоредила кримски референдум са прошлогодишњим плебисцитом на Фокландским острвима, које Аргентина сматра својом територијом. Међународна заједница је признала вољу житеља архипелага који су већином гласали да остану у саставу Велике Британије и поред протеста Буенос Ајреса. „Захтевамо да принцип територијалне целовитости на који апелују велике силе важи за све. Или се придржавамо истих принципа, или живимо у свету где нема закона и важи право јачега“, нагласила је Фернандез, говорећи о противљењу Запада кримском референдуму.

Додуше, може се рећи да је позиција Аргентине двојака. И поред оштре критике коју је председница ове земље упутила Западу, Аргентина је у Савету безбедности УН гласала за резолуцију која осуђује деловање Русије на Криму и не признаје референдум. Нажалост, за америчку варијанту резолуције гласао је и Чиле, друга изабрана чланица Савета безбедности из Латинске Америке, и поред тога што је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров још 12. марта лично објаснио позицију Русије према Украјини амбасадорима држава Латинске Америке у Москви.

Росијскаја газета. Сва права задржана.