Да ли ће се САД и ЕУ усудити да врше економски притисак на Русију?

„Русија не прихвата језик санкција и претњи, али ће адекватно одговорити уколико оне буду реализоване у пракси“, речено је у коментару Министарства спољних послова Русије, објављеном 7. марта на званичном сајту.

Министарство истиче да је Москва у недоумици због резултата заседања одржаног 6. марта у Бриселу. „Тешко је отети се утиску да су политички интереси превладали над здравим разумом који упућује на потребу да се бар узме у обзир принципијелна позиција Русије као стратешког партнера Европске уније“, каже се у коментару.

Председник Русије Владимир Путин изјавио је у уторак 4. марта да ће штета од евентуалних санкција због ситуације око Украјине бити обострана, јер је у савременом свету све повезано и сви зависе једни од других.

Подсећамо да је Европска унија у вези са ситуацијом на Криму одлучила да обустави припрему споразума о визном режиму са Русијом. Председник Европског савета Херман ван Ромпеј објавио је да се прекидају преговори о овом питању. Вашингтон је са своје стране најавио да ће замрзнути рачуне функционера који су умешани у ситуацију око Украјине, а такође ће им забранити улазак у САД. Па ипак, засада ни Бела кућа ни Европска унија нису увеле економске санкције.

Владимир Батјук, експерт Института за проучавање САД и Канаде, сматра да се позиције САД и Европе разликују када је реч о Русији. „САД имају на располагању врло широк спектар могућих санкција према Руској Федерацији, али је ефикасност тих санкција помало сумњива. Колико ја схватам, европски партнери и савезници Америке не журе са увођењем некаквих свеобухватних санкција против Русије, па су због тога и САД по свему судећи одлучиле да се засада ограниче састављањем некаквог списка функционера којима ће бити забрањен улазак у Сједињене Државе, а и тај списак још увек није састављен. Формално санкције постоје, а практично их нема“, рекао је Батјук у интервјуу за лист „Комерсант“.

ЕУ неће покушавати да утиче на Русију увођењем економских санкција, истакао је Александар Гусев, директор Института за стратешко планирање и прогнозирање. По његовим речима, ограничавање промета робе са Русијом може да угрози саму Европу.

„Мислим да ће санкције бити уведене, јер су сви сада још увек у режиму ишчекивања. Руководиоци Европске уније и руководство САД сада размишљају какав притисак да изврше на власти и функционере Русије. Јасно је да те санкције неће донети ништа добро. Ако говоримо о економским санкцијама, онда су једно односи Русије и САД, а друго су њени односи са Европском унијом, са којом промет робе износи око 360 милијарди евра. Какве ту могу бити санкције? Сви ће бити на губитку“, упозорио је Гусев.

Политиколог Сергеј Караганов је за издање vz.ru прокоментарисао претње санкцијама против Москве, изјавивши да западне земље немају могућност чак ни привремено да се одрекну руских енергената или да оборе цене нафте и гаса као што је то било 1980-их после уласка совјетских трупа у Авганистан.

Више о руско-украјинским односима

„Одустајање од енергената није могуће и свима је то јасно. САД немају могућност да оборе цену нафте, јер је сада ситуација сасвим друкчија. За тако нешто је као и раније потребан договор са Саудијском Арабијом, али сумњам даће она пристати на вештачко обарање цена. Саудијци су се 1980-их озбиљно уплашили да ће Совјетски Савез покушати да се пробије до Индијског океана, али сада је очигледно да се тако нешто неће догодити“, истакао је експерт.

Он није искључио могућност покушаја да се цене нафте ипак мало умање, али ће од тога имати штете и сами иницијатори таквих мера. „Од таквог снижења ће имати користи пре свега Кина и други директни ривали Запада“, сматра Караганов.

„Треба очекивати да ће бити претњи и блефирања. Мислим да неће бити озбиљних економских санкција, али је јасно да ће бити предузете неке симболичне мере. Са друге стране, биће покушаја да се изврши притисак на поједине личности“, претпоставио је политиколог.

Росијскаја газета. Сва права задржана.