„Српски грађевинари имају велики углед у Русији“

Славенко Терзић, амбасадор Србије у Руској Федерацији. Извор: ИТАР-ТАСС.

Славенко Терзић, амбасадор Србије у Руској Федерацији. Извор: ИТАР-ТАСС.

Амбасадор Србије у Москви, Славенко Терзић, у ексклузивном интервјуу за „Руску реч“ говори о угледу српских грађевинара у Русији, улози српских компанија у изградњи олимпијског Сочија и о томе ко заиста стоји иза случајева злоупотребе српских радника, о чему је у последње време било много речи у српским медијима.

Г. Терзићу, како оцењујете допринос српских фирми изградњи олимпијског Сочија?

Славенко Терзић: Сматрам да је допринос српских компанија подизању олимпијских објеката у Сочију велики, али је можда могао бити и већи. Према обавештењима које смо добили од Федералне миграционе службе РФ (ФМС) учешће српских компанија и радника долази на другом месту, после турских. На трећем месту су Украјинци.

То је податак врло вредан пажње. Познато је да су српске грађевинске компаније и у време СССР-а имале веома добар углед у изградњи великих објеката. Та традиција се и даље наставља и ми смо веома задовољни због тога што су српски радници и српске компаније дали свој допринос једној тако великој светској спортској манифестацији.

Планински  хотел „Тулип Ин“ градиле су  компаније  из Србије. Извор: РИА „Новости“.

Уосталом, олимпијски покрет у Србији има дугу традицију. Као што се зна, обновљена Олимпијада одржана је у Атини 1896, а у Србији је фебруара 1910. године основан Српски олимпијски клуб. Клуб је основан у хотелу „Москва“ у Београду и то је била прва олимпијска организација Јужних Словена. Већ 1912. српски спортисти учествују на Олимпијским играма у Стокхолму, када Србија постаје чланица Међународног олимпијског комитета (МОК).

У медијима може да се прочита и да је нека југословенска компанија градила недавно отворени аеродром у Сочију. Да ли је то била српска компанија?

Неколико српских предузимача је ангажовало известан број радника из Србије без неопходних дозвола.

Наше компаније изводиле су главне радове на реконструкцији аеродрома крајем 1980-их. Знам да су две српске компаније сада учествовале у изградњи, али и да је известан број српских инжењера и радника радио за стране компаније. Током маја прошле године био сам у Сочију са делегацијом Србије коју је предводио председник Николић, када је заједно са председником Путином потписао Декларацију о стратешком партнерству. Тада сам први пут видео Сочи и аеродром у Сочију. Недавно сам поново био тамо и заиста сам био пријатно изненађен како је тај аеродром знатно проширен и врло лепо уређен. Он сада има сва својства једног врло доброг, модерног међународног аеродрома. Треба честитати свим градитељима.

Каква је репутација Срба као градитеља у Русији?

Срби, српске компаније, српска грађевинска предузећа уопште, имају изузетно добру репутацију у Русији. Радовало ме је када сам у разговорима са руским компанијама и са људима из државног апарата чуо колико су наши грађевинари стекли добар углед ранијих деценија. Нажалост, та наша грађевинска оператива је донекле страдала током санкција 1990-их, али она се опоравља. На пример, један велики објекат у Сургуту у Тјумењској Области у Сибиру, дворац културе, гради позната српска компанија. Срби су као грађевинари присутни широм Руске Федерације, и ми мислимо да би тако добар углед који имају требало искористити за још веће ангажовање, нарочито за изградњу објеката предстојећег Светског првенства у фудбалу, које ће се одржати у Русији 2018.

Недавно сам имао прилику да разговарам са министром Владе Москве задуженим за спољне економске односе и међународну сарадњу, Сергејем Черјомином. И он је врло лепо оценио српске грађевинске компаније, и том приликом је изнео могућност да у изградњи Нове Москве [региони недавно обухваћени административним проширењем Москве — прим. ур.] могу наћи место и српске компаније. Ми смо врло задовољни због тога и очекујемо да ће наше компаније у предстојећим годинама бити још више ангажоване него до сада.

Српске компаније још од времена СССР-а имају веома добар углед у изградњи великих објеката.

Знам да је на руском тржишту велика конкуренција, али мислим да је познато да српске компаније раде добро, да раде квалитетно, да су објекти које оне праве поуздани. Оно што смо до сада постигли, подигли и урадили најбоља је препорука за будуће ангажовање.

У српским медијима активно се пласирају приче о томе како у Русији користе српске раднике као бесплатну радну снагу, да им не исплаћују зараде, и да Амбасада „спасава те раднике из руку полиције“. Да ли је заиста било таквих случајева?

Желим да објасним случај радника из Сочија, или боље речено, случај градилишта Весјолоје код Сочија. Министарство спољних послова Републике Србије и Амбасада у Москви изразили су захвалност руским државним органима, пре свега Министарству спољних послова Руске Федерације и Федералној миграционој служби, за врло добру сарадњу у решавању тог проблема.

Наиме, о чему се ради? Ради се о томе да, мимо легално ангажованих српских компанија и радника који раде са дозволама и папирима које траже руски закони, постоји и неколицина српских предузимача који су ангажовали известан број радника из Србије без неопходних дозвола. Они су користили туристичке визе обећавајући радницима да ће им „средити“ боравак у Руској Федерацији и обезбедити им пристојне услове живота, добре услове рада и пристојне плате. Реч је о приватним пословним договорима. Ни српска ни руска држава ни на који начин у то нису биле умешане, али ово несумњиво указује на потребу знатно ригорозније контроле над овом врстом послова.

Министарство спољних послова Србије и Амбасада у Москви били су врло ангажовани у решавању насталог проблема. Настојали смо да отклонимо последице кршења закона, како би оне биле најмање неповољне по српске раднике. У сталној координацији са Београдом конзул Милан Живковић је одмах отпутовао у Сочи, а убрзо сам и ја отпутовао. Једном броју радника судски органи су већ били изрекли административне мере и сместили их у депортациони центар. У доброј сарадњи са замеником руководиоца ФМС-а Анатолијем Кузњецовом, који се налазио у Сочију, и руководиоцем ФМС-а за Краснодарски Крај Игором Семењакином, сакупили смо све раднике из Србије (њих 105) и из Републике Српске, односно БиХ (њих 18). Влада Србије је донела одлуку да пошаље специјални авион, и сви ови радници су тако отпутовали из Сочија у Србију.

Свакако да треба одбацити све манипулације у медијима на рачун руске државе и односа Русије према Србији и Србима. Познато је да су наши укупни односи врло пријатељски, да је сарадања у успону, и да тренутно радимо на томе да се између Републике Србије и Руске Федерације потпише Споразум о запошљавању, слично оном који Руска Федерација има на пример са Француском, узимајући у обзир и одређене специфичности у узајамном ангажовању радне снаге.

Да ли планирате да посетите Сочи током олимпијских дана?

Свакако! Србија ће бити представљена на највишем нивоу. Нашу делегацију на отварању Олимпијских игара предводиће председник Томислав Николић. У Сочи долазе и министар спорта Вања Удовичић и председник националног Олимијског комитета Владе Дивац.

Све оно што сам имао прилике до сада да видим у Сочију говори о томе да ће овај догађај бити на највишем могућем светском нивоу. Све је учињено да дух Олимпије са Пелопонеза прожима Сочи. Српски спортски тим није бројан, али се надам да су се наши такмичари добро припремили и да ћемо имати добре резултате.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“