Како је Русија успела да спречи договор између Кијева и Брисела

Аналитичари истичу да је пакет споразума о руској финансијској помоћи имао значајан емоционални ефекат на украјинске бизнисмене и обичне грађане. Сутрадан после његовог потписивања познати украјински бизнисмен Јевгениј Черњак (власник компаније „Global Spirits“) на својој страници на Фејсбуку је написао: „Кредит од 15 милијарди долара уз годишњу камату од 5%, цена гаса смањена за 30%, обновљени уговори о производњи авиона, могућности се отварају у бродоградњи, без захтева за ступање у Царинску унију. Резултат је јасан. Украјина је победила. Русија није изгубила, још једном показавши да Украјинци немају и неће скоро имати боље пријатеље од Руса.“

Путин оптужује спољне силе за украјинску кризу
„Евромајдан“ [„Европски трг“], како украјинска опозиција сада назива кијевски Трг независности] је режиран у иностранству, сматра председник Русије Владимир Путин. Он је окарактерисао нереде у Кијеву као покушај свргавања легитимне власти. Ипак, политиколози истичу да ови масовни протести, независно од тога ко их организује, садрже и стварну реакцију дела украјинског друштва на политику власти.

Украјински стручњаци истичу да је данас овакав став доста заступљен међу украјинским бизнисменима, који су се више од свега прибојавали државног банкрота. „Украјински олигарси нису нимало идеолошки настројени“, рекао је за портал „Газета.Ru“ неименовани саговорник из Кијева. „Они у суштину поштују само снагу новца. У том смислу их је Путинов маневар изненадио. Пре тога су у Кијев долазили разни европски комесари, нису давали ни паре, а притом су на представнике власти вршили стравичан притисак, захтевајући да Тимошенко буде ослобођена.“

Финансијска помоћ не само да је спасила Украјину од претње банкрота, него Кијев сада у буџету бележи показатељ економског раста од 3% и обећава не само да снизи цену комуналних услуга (због ниже цене гаса), него и да исплати дугове на основу неисплаћене штедње из совјетског времена.

О успеху Путинових напора може да посведочи и чињеница да су после посете Јануковича Русији протести у Украјини почели да јењавају. „Народно веће“ је прошле недеље имало најмањи број учесника у току последњих месец дана.

У међувремену саветник председника РФ Сергеј Глазјев је у интервјуу за радио „Business FM“ објаснио зашто Украјина са ЕУ није потписала споразум о придруживању. „Био сам сигуран да Украјина неће потписати овај споразум... Жељу украјинске Владе да потпише споразум могао сам да објасним само на један начин – они га нису ни прочитали“, признао је Глазјев новинарима.

„Овај споразум је припреман у великој тајности и ми смо успели да га набавимо из Брисела. Украјинска страна нам ниједном није предочила званичан текст. Добили смо га на енглеском језику и превели на руски... Прва реакција украјинских партнера је била: ‘Није могуће да смо ми пристали на тако нешто!’ Друга реакција је била: ‘Ма се нећемо придржавати тога!’ Трећа реакција: ‘Ма они то никад неће ратификовати’“, каже Путинов саветник.

Према речима Глазјева, потписивање таквог споразума за Украјину би представљало „самоубиство“, зато што је он погубан за раст дефицита спољнотрговинског баланса због увоза из Европе (пре свега половне технике), уништава локалну индустрију, јер је приморава да прихвати европске техничке стандарде, а при томе не даје могућност украјинској Влади да спроводи самосталну економску политику.

Зашто Русија спасава Украјину?
„Гаспром“ је Украјини омогућио велики попуст на гас - цена је смањена готово за трећину. Осим тога, Русија ће у украјинску привреду уложити 15 милијарди долара. Стручњаци покушавају да схвате шта ће Русија добити заузврат.

Овај стручњак тврди да споразум са ЕУ при томе не доноси ништа добро обичним Украјинцима, које занима безвизни режим и могућност запослења у Европи. „Разочараћу људе са Мајдана... Овај споразум, због којег су изашли на Мајдан, не односи се на питања визног режима. О безвизном режиму Украјина треба да преговара са појединим државама Европске уније. Овај споразум се не односи ни на питања пружања финансијске помоћи и учешћа у програмима Европске уније. То је такође предмет других споразума, који за сад чак и не постоје и нико их још није потписао. Споразум се не бави ни питањем запошљавања украјинских држављана у Европској унији“.

Глазјев истиче да Украјина сада користи преференцијални режим трговине са Русијом. Сарадња са РФ обећава и друге реалне повољности: јефтин гас, укидање извозних царина за испоруке нафтних деривата, слободан извоз на руско тржиште прехрамбених производа без ветеринарске карантинске контроле.

Саветник председника је признао да би Москва желела да се Украјина поново прикључи процесу евроазијске економске интеграције. Он је подсетио на развијену сарадњу између две земље на пољу развоја високих технологија, производње ракетне и свемирске технике, авиона, мотора за хеликоптере и бродова. Осим тога, Глазјев је наговестио да је Русија и даље забринута због могућности да Украјина уђе у НАТО.

Росијскаја газета. Сва права задржана.