Експлозија гнева у Бирјуљову

„Народни скуп“ у Бирјуљову прерастао је у нереде великих размера и постао симбол незадовољства грађана имиграционом политиком државних власти. Извор: РИА „Новости“.

„Народни скуп“ у Бирјуљову прерастао је у нереде великих размера и постао симбол незадовољства грађана имиграционом политиком државних власти. Извор: РИА „Новости“.

Дописница „Руске речи“ покушала је да сазна зашто је управо у московском рејону Бирјуљово народ изгубио стрпљење у вези са имиграционом политиком Русије и да ли ће ови немили догађаји бити довољни да федералне власти промене своје ставове?

Москва је као некаква огромна торта са много слојева кора и фила. Ти њени слојеви се готово никада не мешају, а ако се некада и помешају, то је несвакидашњи догађај, а не стандардна ситуација. Житељи Москве су навикли да иду на посао и с посла једним истим путем, да се срећу са једним истим људима које познају од детињства или из студентских дана, да свраћају у кафиће где се сви познају... Када Московљанин чује шта се дешава у неком удаљеном делу града, понекад му се чини да су то новости са друге планете, а не из места у коме он живи.

Читаве вечери сам имала утисак да сам сувишна због мог словенског изгледа, који ме одаје као туђина.

Међутим, реч „Бирјуљово“ Московљани слушају већ толико често, да је то фактички постао синоним за удаљени део града где живот није безбедан. То московско насеље практично је изоловано од осталих делова града двема железничким пругама и неодољиво подсећа на енклаву у којој се живи мало другачије него у околним стамбеним насељима.

„Овде је и пре 10 година било опасно. Локални хулигани су ми тако ‘средили’ лице да три недеље нисам могао да изађем из куће. Али тада и иначе нигде није било претерано безбедно. Касније је у другим деловима Москве постало безбедније, а овде је остало све као и пре“, прича Јуриј, који је раније живео у Бирјуљову.

Од убиства до масовних нереда

У ноћи између 9. и 10. октобра на југу Москве убијен је 25-годишњи Јегор Шчербаков. Он је на улици покушао да заштити своју девојку, са којом је желео да се упозна мушкарац кавкаске спољашњости. Избила је свађа у којој је дошљак нанео Шчербакову смртоносне убоде ножем. Становници рејона су се 12. октобра спонтано окупили на митинг испред локалне станице полиције са захтевом да се убица пронађе и да се затвори локално складиште поврћа, у коме је био запослен велики део локалних имиграната. Сутрадан је окупљање прерасло у масовне нереде. Приведено је око 400 особа. За око 70 приведених састављен је полицијски извештај. Човек који је осумњичен за убиство Шчербакова, иначе држављанин Азербејџана, ухваћен је у Подмосковљу. Ситуација везана за имигранте изазвала је бурне дискусије у Русији. Складиште поврћа је затворено.

Никаел Бикуа Мфансе је члан репрезентације Русије у спортском веслању. Одрастао је у Бирјуљову, али сада, када има могућност, желео би да се одсели. „Не оправдавам хулигане који су почели све ове погроме, али у земљи је ситуација таква да власти неће обратити пажњу док народ нешто не предузме. У Бирјуљову је стање са имигрантима већ одавно напето“, рекао је он за sports.ru. „Заиста има много имиграната, тако да овде уопште нема мира. Ја и сам гледам да заобиђем поједина места када изађем са женом да се прошетам. Пре неких 5 година направљен је паркић да житељи насеља имају где да се прошетају, али чим падне мрак ту се углавном окупљају имигранти. Они не маре за наше законе и обичаје, и уопште не поштују нашу културу. Али ја не бих рекао да је наше насеље једно од бољих, јер ни староседеоци нису баш цвећке.“

Често се у центру града странци на привременом раду усељавају у зграде предвиђене за рушење.

Бирјуљово је, споља гледано, типично градско насеље са вишеспратницама, продавницама и многобројним приватним минибусевима у градском превозу (до станице метроа се не може доћи пешке). Овде се у последње време појавило неколико националних кафића. Власник једног од њих каже да има доста посетилаца јер нико увече не жели да иде у центар и овде сви могу да се виде са пријатељима. „Ја уопште не разумем такво понашање. Зашто неко у граду носи нож? Можда је то корисно у планини, али требало би да схвате да Москва није планина“, каже он.

Додуше, има унаоколо и таквих места за која Московљани у шали кажу да „тамо не пуштају никога са руским пасошем“. У једном таквом „угоститељском објекту“ веселе се уз музику овдашњи житељи (тачније имигранти који станују у близини). Дописница „Руске речи“ је морала да нађе одговарајућег пратиоца како би уопште доспела на овакво место. На улазу је гошћу пажљиво претресла крупна и намргођена жена, за коју су новинарки касније рекли да је радила као надзорница у женском затвору. Међу гостима се срећу и особе словенске спољашњости, али то су углавном девојке које прате своје каваљере чија физиономија говори да су са Кавказа или из Средње Азије. Била је ноћ између недеље и понедељка, а ипак веома велика гужва. Изгледало је као да то уопште није Москва и као да није 2013. година, него оне некадашње „несрећне деведесете“, са ондашњим уличним тезгама, обрачунима локалних банди и алкохолом сумњивог квалитета.

Људи који су овде чести гости причају да су туче нормална појава и да је боље не привлачити на себе пажњу. Читаве вечери сам имала утисак да сам сувишна и на неки необјашњив начин се подразумевало да је то због мог словенског изгледа, који ме одаје као туђина. Међутим, као дописник сам имала статус госта, а гост је светиња за све људе који су везани за Кавказ, тако да ми нико није рекао ништа лоше.

И у другим деловима Москве има имиграната. На пример, житељи источног дела престонице редовно се жале на дошљаке. Полиција се често суочава са ситуацијом када се у центру града странци на привременом раду усељавају у зграде предвиђене за рушење. Имигранти који живе по подрумима могу се срести и у југозападном, престижнијем делу престонице. Све то, наравно, иритира Московљане.

Што се тиче статистике кривичних дела, тешко је на основу ње доносити закључке. Према подацима Службе унутрашњих послова Москве, највећи број преступа се врши у центру града, и најчешће су у питању џепарења, ситније крађе, итд. Осим тога, статистика је таква да се приликом регистрације починилаца кривичног дела не води евиденција о томе да ли је неко од њих дошао из неке републике Северног Кавказа, јер су и ти људи грађани Русије, а Московљани их ипак доживљавају као имигранте. Они се по изгледу разликују, али по документима су држављани РФ и самим тим немају статус имиграната.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“