Мирис Хладног рата око Сноудена

Едвард Сноуден, бивши аналитичар обавештајне службе САД, више од месец дана је боравио у транзитној зони аеродрома Шереметјево, а пре четири дана је добио азил на годину дана и ушао на територију Русије. Конгрес САД је схватио одлуку РФ као демонстративни „шамар свим Американцима“ и очигледан „крај ресетовања односа“. Бела кућа је први пут званично потврдила да ће се пружање азила Едварду Сноудену непосредно одразити на планове Барака Обаме да се у септембру у Москви састане са Владимиром Путином.

Сенатори траже „курс обуздавања Русије“
На вашингтонском Капитол хилу се и даље чују егзалтирани позиви да се оштро одговори Русији уколико она пружи азил бившем агенту ЦИА Едварду Сноудену. Један од могућих сценарија је бојкот Олимпијаде 2014, па чак и даљи развој ПРО у Европи. Експерти истичу да републиканци покушавају да изнуде враћање на „курс обуздавања Русије“, док други истичу да би руски азил Сноудену заправо био услуга Америци.

1. августа је адвокат Анатолиј Кучерена предао Едварду Сноудену потврду о пружању азила у РФ. Потврда важи до 31. јула 2014. По речима адвоката, бивши аналитичар ЦИА је заједно са њим напустио транзитну зону Шереметјева, после чега је адвокат испратио бегунца - сада већ азиланта - до таксија. Кучерена „из безбедносних разлога“ није рекао куда се Сноуден запутио. Едвард Сноуден је јуче преко портала WikiLeaks захвалио властима РФ на азилу: „Током протеклих осам недеља били смо сведоци како Обамина администрација не поштује међународно и унутрашње законодавство. Али на крају је правда тријумфовала.“

Мотивацију Москве „Комерсанту“ је објаснио посланик Државне думе Вјачеслав Никонов: „Русија би се обрукала да је донела било коју другу одлуку. Да нисмо пружили Сноудену азил, Руску Федерацију нико више не би схватао озбиљно, поготово Американци“. Алексеј Пушков, шеф комитета Думе за међународна питања, додаје: „Сами Американци су створили кризу. Блокирали су Сноудену пут упркос Обаминој изјави да неће ‘приземљити авион због некаквог 29-годишњег хакера’ и онемогућили му безбедно полетање задржавањем авиона председника Боливије. Сада се може догодити да Сноуден заувек остане у Русији.“

Кремљ се током претходних дана трудио да умањи значај овог догађаја. Помоћник председника РФ Јуриј Ушаков је изјавио да „случај Сноуден“ није толико значајан да би утицао на односе РФ и САД.

Вашингтон, међутим, не мисли тако. „Комерсантови“ извори блиски администрацији САД јуче су у један глас тврдили да Бела кућа ускоро може донети одлуку о отказивању сусрета на највишем нивоу заказаног за септембар. „Током протеклог месеца Вашингтон је неколико пута сигнализирао да Обамина посета Русији може бити отказана. Москва нам својом одлуком не оставља могућност избора“, објаснио је „Комерсантов“ саговорник. Како наводе извори, Бела кућа ипак не намерава да изазове ескалацију и да откаже још и одлазак Барака Обаме у Санкт Петербург на самит Г-20.

Па ипак, амерички експерти сматрају да ће одлука о отказивању московског сусрета бити „потез без преседана“. „Ништа слично се није дешавало откако је завршен Хладни рат“, уверена је Анђела Стент, бивша сарадница Националне обаештајне службе САД и професор Универзитета у Џорџтауну.

Међутим, тешко да ће Вашингтон сада допустити да одлука Москве прође без икаквих последица. „САД су на све начине демонстрирале колико им је важно да Сноуден одговара пред америчким судом. Довољно је сетити се случаја са авионом председника Боливије“, објаснио је у интервјуу за „Комерсант“ Семјуел Чарап, старији научни сарадник вашингтонског одељења Међународног института за стратешка истраживања (IISS). „Одбијајући да сарађује по том питању, руско руководство уствари шаље јасан сигнал: оно што вас толико брине, за нас је толико неважно да ћемо ми поступити потпуно супротно. Са таквим земљама председник САД неће активно разговарати и сарађивати.“

Да Вашингтон тако мисли у суштини се слажу и руски експерти. „Судећи по одлуци Москве да пружи Сноудену азил, председник Путин нема намеру да за односе са САД плаћа цену за коју сматра да је превисока, нити жели да се по сваку цену састане са Обамом“, изјавио је Дмитриј Трењин, директор Московског центра „Карнеги“. „Међутим, то доводи председника Обаму у тешку ситуацију. Тако се озбиљно сужава база на којој САД могу да наставе разговор са РФ. Не може се рећи да ће односи између Москве и Вашингтона бити прекинути, али сада свакако неће доћи до њиховог продубљивања.“

Руски текст на сајту Комерсанта. Аутори: Кирил Бељањинов, Њујорк; Марија Јефимова, Сергеј Строкањ, Павел Тарасенко, Јелена Черњенко, „Комерсант“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.