Војне и полицијске структуре Русије и њених савезника из ОДКБ имају довољно разлога да се темељито припремају за рат против екстремиста на сопственој територији.
Протекла два месеца обележила је читава серија активности у оквиру Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) и Шангајске организације за сарадњу (ШОС), и све те активности биле су усмерене на припрему за наглу промену ситуације у Авганистану од тренутка када 2014. његову територију напусте Међународне снаге за подршку безбедности (ИСАФ). Што је ближи тај тренутак, све су мрачније прогнозе у погледу развоја ситуације у овој средњоазијској земљи.
Истина, западним земљама не прети никаква опасност осим бруке пред целим светом, јер ће неминовно бити приморане да признају да боравак контингента од неколико хиљада војника у Авганистану није имао никаквог ефекта, да су колосални трошкови читаве те операције били потпуно бесмислени, да инкубатор терориста није уништен, и да је извоз наркотика из овог региона сада вишеструко увећан. Међутим, државе које се граниче са Авганистаном или су релативно близу његових граница добро схватају колико велику и реалну опасност представља та земља. Највише су забринуте бивше совјетске републике и Русија.
Додуше, понекад и мере заштите од опасности која долази из Авганистана, благо речено, изазивају чуђење. На пример, на саветовању руководилаца антинаркотичких служби држава-чланица ШОС-а, одржаном крајем априла у Бишкеку, Виктор Иванов, шеф Федералне службе Русије за борбу против трговине наркотицима, предложио је да ова организација покрене иницијативу за формирање међународног оперативног штаба за ликвидацију производње наркотика у Авганистану. Ни мање ни више, него ликвидацију... Како се то може постићи даљински, без увођења друге наоружане групације уместо одлазећих Међународних снага за подршку безбедности? На то питање нико нема одговор, а Русија и друге постсовјетске земље врло су алергичне на било какво војно учешће у решавању проблема Авганистана. Очигледно је да ће се проблем решавати на неки други начин.
Већ на саветовању министара одбране чланица ШОС-а у Бишкеку 26. јуна разматран је сасвим другачији приступ. Руски министар одбране и генерал армије Сергеј Шојгу по доласку на саветовање се најпре сусрео са председником Киргизије Алмазбеком Атамбајевом и уверио га да ће Москва у 4. кварталу 2013. почети да испоручује овој земљи велике количине оружја и технике. Истовремено је информативна служба Министарства одбране РФ издала саопштење у коме се каже да је на саветовању министара одбране ШОС-а посебна пажња посвећена „могућој дестабилизацији“ ситуације у Авганистану после 2014. у вези са повлачењем Међународних снага за подршку безбедности из региона. Заменик министра одбране РФ Анатолиј Антонов после саветовања је у разговору са новинарима прецизирао да ће са одласком Међународних снага за подршку безбедности врло вероватно доћи до заоштравања унутрашњег конфликта у Авганистану и да ће се тај конфликт проширити и изван његових граница, јер ће изазвати реке избеглица и већу диверзантско-терористичку активност исламских екстремиста у Централној Азији. Према томе, авганистанску опасност треба зауставити непосредно на границама ове земље.
Исте такве мере разматрали су и учесници другог заседања руководилаца пограничних служби чланица ШОС-а, одржаног у Јекатеринбургу од 25. до 27. јуна, а истовремено је у Москви одржано заседање Војног комитета ОДКБ. То је нова структура у чији састав улазе начелници генералштаба оружаних снага земаља учесница ове организације. Комитет је размотрио питање практичног решавања задатака војнополитичке интеграције, разрађених на заседањима званичних органа и на неформалном самиту шефова држава-чланица ОДКБ 27–28 маја 2013. у Бишкеку.
Подсећамо да је генерални секретар ОДКБ Николај Бордјужа овако окарактерисао задатке разматране на том заседању: „У нашем деловању постоје два вектора. Први је сарадња са властима Авганистана и пружање помоћи у обезбеђивању стабилности и припреми војних и полицијских структура, као и у реализацији социјалних и економских пројеката. Други је јачање војног и полицијског потенцијала ОДКБ, Заједничких снага за брзо деловање, билатералних група и мировног потенцијала. Томе треба додати питања заштите државних граница“. Судећи по званичним информацијама са заседања војног комитета, он је „утемељен на предлогу Русије везаном за реорганизацију система управљања Организацијом и Колективним снагама за оперативно реаговање“. Размотрено је и питање јачања заједничког војног контингента у региону. Другим речима, на првом месту су очигледно биле заштитне мере војних и полицијских структура унутар ОДКБ.
Шта то значи за грађане Русије и других земаља Заједнице независних држава? Пре свега, то је фактички признање неизбежности старих претњи авганистанских терориста да ће пренети своје терористичко деловање на територију СССР-а, а касније и на постсовјетски простор. Терористи су тиме почели да прете одмах после повлачења Ограниченог контингента совјетске армије из Авганистана. Сада су јединице западне коалиције у најбољем случају мало успориле реализацију таквих обећања, али смо ипак имали прилике да видимо како изгледа та реализација чак и за време присуства Међународних снага за подршку безбедности у Авганистану.
Сви војни експерти говоре о томе да авганистанске терористичке групације углавном попуњавају млади људи из Таџикистана, Узбекистана и Киргизије, а затим се ти исти људи појављују у видокругу руских обавештајних служби већ као лидери организација исламских екстремиста у Москви, Санкт Петербургу и другим великим градовима Русије. Они засада нису успели да много прошире своју непријатељску делатност у нашој земљи, али интензивно и непрекидно врбују гастарбајтере, којих на територији Руске Федерације има на десетине хиљада. Укратко, војне и полицијске структуре земаља-чланица ОДКБ имају довољно разлога да се темељито припремају за рат против екстремиста на сопственој територији.
Руски текст на порталу НВО.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
